Tri stuba za bolje rezultate u turizmu

Tri stuba na kojima mora biti baziran zaokret u turizmu Srbije su: zakonodavni okvir, razvoj turizma i promocija. 

Član 46. i druge „rupe“ u predlogu izmena zakona o turizmu

Ovaj kontraverzni član zakona koji predviđa pod kojim uslovima se organizacijom putovanja mogu baviti udruženja i druga pravna lica, izazvao je veliku polemiku tokom javne rasprave o izmenama zakona o turizmu Republike Srbije. Umesto usklađivanja sa propisima EU, zaštite turističkih profesija i lokalnog tržišta i suzbijanja sive ekonomije, prema predlogu izmena zakona ovaj član će sada samo dati bolji pravni okvir i zaštitu onih koji se bave organizacijom putovanja bez plaćanja poreza i bez ispunjavanja sve striktnijih uslova koje ovaj isti zakon propisuje za turističke agencije –– imaoce licence za organizaciju putovanja. Na taj način se pored svaga stvara i nelojalna konkurencija agencijama, utiče na suzbijanje preduzetništva, uskraćuje mogućnost većeg zapošljavanja stručnih kadrova,...

No, krenimo redom:

Čega su se uplašili (neki) turistički vodiči u Srbiji?

Inicijativa receptivnih agencija da se uredi oblast receptivnog turizma izazvala je neobično veliku polemiku posebno među turističkim vodičima.
U našoj inicijativi smo se založili za:

1. zaštitu organizatora putovanja sa licencom od svih onih koji se ovim poslom bave na crno. Sve češće se dešava da neki vodiči (čast izuzecima) "preuzimaju" posao agencijama, usmeravajući strane turoperatore ka direktnim pružaocima usluga sa kojima oni prave dilove i uzimaju proviziju. Pružaoci usluga ne biraju, a često im odgovara i plaćanje u kešu. Pitanje je da li to odgovara onima koji bi trebalo da brinu o naplati poreza. Vodiči koji se tako ponašaju svakako ne zavređuju status profesionalaca. Možda bi i udruženja trebala da reaguju obzirom da u svojim statutima spominju i etiku.

2. rešavanje statusa turističkih vodiča - mogućnost registrovanja preduzetničke radnje (iako smo posle dobili informaciju da to više nije problem!). Obzirom na visinu poreza za pružanje vodičkih usluga, ovaj segment je često zalazio u poslovanje na crno i isplatu vodičima keša. Agencije su novac namenjen vodičima često prikazivale kao zaradu agencije pa su tako plaćale samo 20% poreza na PDV i imale su trošak izvlačenja keša. Kada bi vodiči registrovali preduzetničke radnje, pošto ne bi imali promet veći od 8 miliona dinara, mogli bi izdavati fakture bez PDV-a. Zbog uštede na trošku poreza i izvlačenja keša, cena vodičkih usluga bi mogla i porasti (odnosno agencije bi bile spremne platiti i nešto više nego kada moraju platiti porez). Naravno u tom slučaju bi na ime preduzetničkih radnji morali plaćati paušalni porez i doprinose za najmanje jednu osobu ali bi na jednu "radnju" moglo biti više vodiča.

3. Kontrolu vodiča (vođenje bez licence) da bude i u nadležnosti komunalne inspekcije a ne samo turističke (koja kaže da ih nema dovoljno da bi kontrolisali vodiče

4. Povećanje kazni za vođenje bez licence. Trenutno je cena kazne manja od troška najjeftinijeg razgledanja Beograda što svakako ne motiviše strane turoperatore da angažuju domaće vodiče. Prema istraživanju YUTA odbora za receptivu, domaći vodiči sa licencom mesečno gube najmanje 90,000 eur! Više o tome i ovde.

5. Predložili smo da vodič pored licence mora imati i vaučer domaće receptivne agencije. Izgleda da je upravo ovo izazvalo najviše reakcija vodiča. Neki su vodiči čak optužili agencije da žele "monopol" na tržištu! Neki drugi vodiči su mi pojasnili da oni imaju "svoje" klijente i da smatraju da agencije nemaju ništa sa tim, jer su ti kontakti došli preko sajta udruženja, preporukom i sl. Takođe su se uplašili da bi im agencije naplaćivale izdavanje vaučera. Pa da pojasnim. Agencije ne da ne bi naplaćivale izdavanje vaučera već bi čak u nekim slučajevima bili spremni vodičima ponuditi i određenu finansijsku naknadu. Kako? Stranom turoperatoru ili grupi kojoj treba vodič bi domaća agencija ponudila i druge usluge. Ukoliko bi ponuda za njih bila prihvatljiva, domaća agencija bi ostvarila profit. Za svaki doneti posao agencije bi rado deo profita ustupile onome ko im donosi posao. A plus što bi klijenti sigurno bili zadovoljniji uslugom koja bi verovatno bila obogaćena različitim turističkim sadržajima koje često strani turoperatori ne nude jer ne poznaju dovoljno destinacije u Srbiji. U slučaju da klijenti ne prihvate ponudu, agencije opet vodičima ne bi naplaćivale vaučere zbog dobre saradnje i potencijalnih drugih kontakata.

Turistički vodiči bi trebalo da imaju na umu da samo slogom možemo ostvariti bolje rezultate. Svako treba da radi svoj posao. Agencije su spremne da podrže sve zahteve vodiča koji su usmereni ka zaštiti njihove profesije i prava na rad. Vodiči ne bi trebalo da se plaše agencija. Ako budemo složni biće više posla za sve nas. 

Šok i neverica - Predlog izmene zakona o turizmu - Primedbe recetivnih agencija Srbije

Sa nestrpljenjem se očekivalo objavljivanje predloga za izmenu zakona o turizmu. 26. januara je objavljen. Gotovo mesec dana od dana kada je bilo najavljeno da je predlog gotov i da će uskoro biti objavljen (za katolički božić). Dakle, još mesec dana su oni koji su pisali zakon mogli da odmeravaju predloge i da ih modifikuju. I baš zato je objavljeni predlog izazvao šok i nevericu.
Receptivne agencije su očekivale da se uvaže neki od njihovih predloga koje su dostavile krajem oktobra 2014. Međutim, niti jedan zahtev agencija nije prihvaćen! Naprotiv.

Formiran je radni tim receptivnih agencija koji je pažljivo čitao i tumačio član po član predloga. Zatim su zaključci poslati svim agencijama i sačekalo se sa njihovim mišljenjima, predlozima i sugestijama.

U nastavku je tekst primedbi i sugestija koji je poslat ministarstvu:

Kako ostvariti veće prihode od turizma i smanjiti broj nezaposlenih u turizmu Srbije?

Danas je u prostorijama YUTA u Beogradu održana konferencija za novinare na kojoj smo govorili o očekivanjima od izmena zakona o turizmu i problematici receptivnog turizma. 

Sažetak izlaganja: 

Receptivne agencije su u velikim isčekivanjima izmena zakona o turizmu jer verujemo da izmene zakona mogu uticati na povećanje prihoda od turizma, povećanje broja turističkih noćenja, podstanje preduzetništva i povećanje broja zaposlenih u turizmu. Agencije očekuju da će novi zakon suzbiti sivu ekonomiju koja je bila omogućena prethodnim zakonom. Trenutno gotovo svako može organizovati putovanja:  strani turoperatori (koji ne angažuju domaće vodiče i prevoznike a broj noćenja u Srbiji svode na minimalni), NVO organizacije koje ne plaćaju poreze i doprinose, vodiči koji su postali posrednici, turističke organizacije se podstiču na pružanje turističkih usluga iako se time sprečava razvoj preduzetništva.

INICIJATIVA ZA UKIDANJE POREZA U SEOSKOM TURIZMU (Draft)

INICIJATIVA ZA UKIDANJE POREZA U SEOSKOM TURIZMU (Draft)

U najkraćem (u ovoj formi dostavljeno Ministru Sertiću na skupu Imate reč u PKS):

ПРОБЛЕМ: Недовољно јасно колики су порези у сеоском туризму. Различите општине на различите начине тумаче законе. Проблими са пријављивањем гостију. Наплата провизије од стране ТО.

Предлог решења: Редиговати порезе у сеоском туризму тј. Укинути их на период од наредних неколико година. Увести електронско пријављивање гостију а одредити ригорозне казне и појачати контроле за не пријављивање гостију. Тиме би се онемогућила и наплата провизија туристичких организација које исте наплаћују чак и када не посредују у продаји. ТО треба да помажу у промоцији и треба да се финансирају од наплате боравишне таксе.

Kako do posla u turizmu

Započeti samostalni posao u turizmu, izazovi i mogućnosti. Početi sa ili bez iskustva. Kako steći neophodno iskustvo i kojim bi opštim znanjima i veštinama trebalo vladati. Šta je potrebno za započinjanje sopstvenog posla, koji su to poslovi koji će vam oduzimati najviše vremena i kako to vreme možete uštedeti. Šta je ono što ne bi trebalo izostaviti od prvog dana i za čega se mladi turizmolozi moraju sami izboriti kako bi se omogućilo veća mogućnost zapošljavanja mladih u turizmu Srbije.