INICIJATIVA ZA UKIDANJE POREZA U SEOSKOM TURIZMU (Draft)

INICIJATIVA ZA UKIDANJE POREZA U SEOSKOM TURIZMU (Draft)

U najkraćem (u ovoj formi dostavljeno Ministru Sertiću na skupu Imate reč u PKS):

ПРОБЛЕМ: Недовољно јасно колики су порези у сеоском туризму. Различите општине на различите начине тумаче законе. Проблими са пријављивањем гостију. Наплата провизије од стране ТО.

Предлог решења: Редиговати порезе у сеоском туризму тј. Укинути их на период од наредних неколико година. Увести електронско пријављивање гостију а одредити ригорозне казне и појачати контроле за не пријављивање гостију. Тиме би се онемогућила и наплата провизија туристичких организација које исте наплаћују чак и када не посредују у продаји. ТО треба да помажу у промоцији и треба да се финансирају од наплате боравишне таксе.

Ruralni turizam je deo diverzifikovane  ekonomije i povezana je sa nekoliko oblasti: turizam (razvoj alternativnih oblika) poljoprivreda, zaštita životne sredine, inkluzivna pitanja (devastiranje stanovništva, pitanje položaja seoskih žena, mladi, stari), interkulturalni dijalog, zaštita prirodne i kulturne baštine. 

U prethodnoj strategiji razvoja turizma turizam je prepušten stihiji, a u prvobitnoj verziji te strategije (koju je posao Horvat konsalting iz Hrvatske) doslovno je stajalo: ...pošto ruralni turizam u Srbiji nije u dovoljnoj meri razvijen, potrebno ga je prepustiti stihijskom razvoju...

Ja sam već tada reagovala (beše to čini mi se 2005 ili 2006) i na jednoj diskusiji oko strategije pitala: Da li je ruralni turizam prepušten stihijskom razvoju i u Hrvatskoj? Naravno da nije. Naprotiv.

U strategiji ta rečenica je modifikovana ali je suštinski ipak prepušteno stihijskom razvoju, odnosno gotovo da ništa nije urađeno kako treba.

U zakonu je svega nekoliko rečenica posvećenoj ovoj oblasti i ostavljeno je da većinu stvari rešava pravilnik a pravilnik je nedorečen i mnoge stvari nisu obuhvaćene.

Jedna od suštinskih i najvažnijih stvari je i pitanje poreza. Do skoro je bio veći porez na seoska domaćinstva nego na hotele! (Za smeštaj u hotelima porez je bio 8% a u seoskim domaćinstvima se pod br. 1) skoro da se u svakoj opštini drugačije tumači obračun poreza za smeštaj u seoskim domaćinstvima a pod 2) porez se najčešće računao kao porez na zakup nekretnine (20%) pa se priznaje 50% na ime troškova pa to onda izađe 10% od naplaćene cene.

Evo priloga naplate poreza iz jednog domaćinstva u Irigu:

(žuto su moji komentari)

"BILJO OVAKO TO IZGLEDA

CENA NOCENJA PO OSOBI 1000 DIN plus 70 DIN BORAVISNA TAKSA

OBRACUN

1.10% PROVIZIJA = 900 DIN    - moje pitanje: Zašto TO naplaćuju proviziju čak i ako nisu posredovali u prodaji??? Oni su već plaćeni iz bužeta da rade taj posao i da podstiču razvoj turizma! 

2.ADM.TROSKOVI 40DIN = 860DIN - za čega administrativni troškovi i ko je to propisao?

3.POREZ 20% NA 500DIN= 100DIN = 760 DIN   - ja se zalažem za ukidanje poreza u ruralnom turizmu tj. selima koja nisu turistički centri - pitanje precizne kategorizacije - da pustimo ljude da rade, da plaćaju samo BT, a od viška prihoda oni će podizati svoje kapacitete i novac vraćati kroz potrošnju. – U opštini Irig dakle obračunavaju 20% na onih 50% naplaćenih! J

4.ONI NE PLATE TUR. TAKSU VRATE JE PA UPLATA BANCI 50 DIN = 710 DIN - strašno! Zato što ne postoji elektronski registar kao u Hrvatskoj i plaćanje boravišne takse samo jednom mesečno kao tamo!

5.KOMUNALIJE RACUNAJU PO BROJU KREVETA (pljačka) KAO DA SMO STALNO PUNI, PLUS STUJA, VODA, PRASAK, I MOJE VREME I ULAGANJE I GDE SMO MI TU?

A BESPOVRATNA SREDSTVA NAM NE DAJU ZATO STO NISMO U APR-U NAVODNO, I UVEK ISTI DOBIJAJU KOVACEVIC, AKVAPREMIJER; ATOS KORUSKA. KAZU ONI SU VELIKI I ULAGANJA U NJIH SE BRŽE VRATE A SREDSTVA SE ZOVU PODSTICAJNA!?

POZDRAV BILJO AKO JOS NESTO TREBA ZOVI 0641372253"

Posledica ovakvih obračuna su rad na crno i pokušaji da se od države sakriju prihodi.
Umesto da kriju prihode, hajde da ljude pustimo da rade i da samo imaju obavezu da prijave goste. Pa da prvih dve, tri godine utvrdimo prvo PRAVO stanje u ruralnom turizmu, pa tek onda da preispitujemo odluku da li ostaviti bez poreza ili odrediti neku simboličnu stopu poreza (i opet zakomplikovati J).

Dakle, pitanja su:

1)      Zašto se u nekim opštinama obračunava porez na smeštaj u ruralnom turizmu a u nekim opštinama postoji koncenzus da domaćini ne moraju da plaćaju ovaj porez? Lično sam slušala predstavnicu iz ministarstva ekonomije na predavanju u Osečini pre tri, četiri godine koja je tvrdila da se taj porez ne plaća, a takva odluka nigde nije zvanično objavljena.

2)      Zašto bi neko MORAO naplatiti proviziju ako čak nije ni učestvovao u posredovanju??

Posredovanjem u seoskom turizmu se sada uglavnom bave TO koje oko toga imaju mnogo više obaveza nego što ostvare neki prihod i sigurna sam da bi se većina složila sa predlogom da domaćini imaju obavezu da prijavljuju goste i plaćaju samo boravišnu taksu. TO bi trebale ipak da imaju više promotivnu nego prodajnu funkciju i da se tome ozbiljnije posvete a svoje prihode potraže na drugi način (prodaja suvenira i sl.)

3)      Zašto je neko izmislio i neku adminstrativnu taksu?  Čemu ona služi?

4)      Zašto komunalne službe naplaćuju po (punom) krevetu?

Šta je potrebno da se uradi:

Potrebno je da se preciznije naprave odrednice i terminologija pa da možemo izdvojiti ono što je baš ruralni turizam (da to ne može biti nikako kuća za odmor u sred Zlatibora na pr. i recimo ne preko 10 ležajeva) i da se takvi domaćini (pod uslovom i da stanuju u objektu) skoro totalno oslobode plaćanja bilo kakvih naknada bilo kome.

Jedina obaveza je da prijave gosta na dan dolaska, najkasnije do ponoći.

Omogućiti da ta prijava može da bude putem softvera (i mobilne aplikacije) i/ili sms-om - u neki centralni registar za celu zemlju, ali da svaka TO ima uvid i na osnovu toga da može da izdaje fakturu za prethodni mesec.

Kazne za ne prijavljivanje treba da budu visoke, a inspekcija da može da „bane“ kod domaćina ujutro i proveri mu brojno stanje gostiju.

Suština ovog predloga je omogućavanje plaćanja direktno domaćinima na ruke ili na njegov račun, bez ikakve isplate provizija bilo kome za goste koji su direktno došli do domaćina. Za posredovanje će domaćini svakako izdvojiti proviziju ako im je gosta prosledila TO ili neka agencija.

I da to bude na snazi narednih 4 godine. A posle tog prerioda eventualno uvesti plaćanje naknade (koja se plaća opštinama ali da ide na račun lokalne TO). Iznose odrediti na osnovu prijava za ove četiri godine kada se proceni koliko je bilo gostiju i td. Ovo bi bila kao neka socijala za ljude koji žive na selu, da im se olakša i čak pomogne a ne da im se odmah određuju neke naknade i porezi. Treba pustiti ljude da rade i omogućiti svima iste uslove privređivanja.

U prilog mog zalaganja da se porezi u ruralno turizmu uopšte ne plaćaju ide i činjenica da se to uglavnom i izbegavalo i nešto nisam sigurna da je neka opština od toga pravila neke ozbiljnije prihode. Mislim da je važnije da se ljudima da podrška da se bave ovim nego da im se uzme prihod (ako želimo mlade zadržati na selu, žene zaposliti, pojačati lokalnu ekonomiju jer će turisti praviti dodatnu potrošnju).

Krajnji cilj ove incijative je da se ljudi motivišu što više da se bave seoskim turizmom. Da se na taj način osnaže domaćinstva, da se razviju ruralni (ne razvijeni) regioni, da se zaustavi iseljavanje mladih sa sela, da se osnaže žene jer je njihova uloga najvažnije u pružanju usluga u seoskim domaćinstvima. 

*************************

Po opštinama postoje Agencije za lokalni ekonomski razvoj koje bi trebalo da imaju bar grupe za Ruralni razvoj koje bi radile akcione planove za ruralni razvoj. Od 2016. Srbiji će se otvoriti pristup IPARD programu EU za finansiranje projekata u poljoprivredi u okviru kojeg će biti i podsticaji za ruralni turizam. 2015.g. treba iskoristiti za pripremu dovoljno kvalitetnih projekata. 

Ovo svakako može biti i velika šansa za unapređenje ruralnog turizma u Srbiji i podizanje kvaliteta na mnogo viši nivo od trenutnog.