Primedbe i sugestije na nacrt izmene zakona o turizmu

Iako smo Ministarstvu uputili primedbe na nacrt izmene zakona, zajednički 27 receptivnih agencija, još 06.02.2015. a još u oktobru 2014. zajednički dopis tih istih agencija, ja sam sastavila i svoje primedbe posebno, prethodno još više proučavajući direktive EU, zakone EU zemalja u okruženju, druge naše zakone i pravna akta i raspitujući se kod pravnika i advokata. 

Pošto nisam po profesiji pravnik, već ekonomista u turizmu i preduzetnik, onda dopuštam da sam neke stvari možda i pogrešno protumačila u ovom predlog nacrta izmene zakona. Neki su mi govorili odmah šta "neće proći" zbog definisanja u drugim zakonima ali ja smatram da mi sada treba da uredimo oblast turizma a onda da se druga zakonska akta prilagode tome ako ima potrebe. Jer od nečega moramo krenuti, zar ne? 

Ministarstvo trgovina, turizma i telekomunikacija

Beograd

Poštovane kolege, 

Obraćam Vam se povodom nacrta zakona kao neko ko vodi jednu od vodećih receptivnih agencija u Srbiji pa stoga smatram da izuzetno dobro poznajem problematiku u ovoj oblasti i kao predsednik odbora za receptivni turizam YUTA koji je radio na usaglašavanju predloga receptivnih agencija a povodom najavljenih izmena zakona.

Veoma nas je obradovala najava donošenja izmena postojećeg zakona i mi smo takođe obradovani činjenicom da su ciljevi izmene zakona „usklađivanje sa propisima EU“, „zaštita lokalne ekonomije“ i „stvaranje novih tržišnih mogućnosti“.

Ovim putem izražavam žaljenje što niti jedan od zajedničkih predloga receptivnih agencija nije uvažen. Obzirom da u ministarstvu rade pravnici i druga stručna lica, smatrali smo da je dovoljno da vam obrazložimo probleme sa kojima se susrećemo i da će vaš tim naći rešenja da se ti problemi otklone.

Želim da ukažem na ono što sam uočila u izmenama zakona koje su predložene (pokušavajući da pravno definišem zakonske odredbe iako nisam pravnik):

DEFINISANJE TURISTIČKIH AGENCIJA:

U članu 3. stav 12) brisati „drugo pravno lice“ i „ogranak stranog pravnog lica koje obavlja delatnost turističkih agencija. (Turistička agencija jeste privredno društvo, preduzetnik, drugo pravno lice ili ogranak stranog pravnog lica koje obavlja delatnost turističkih agencija pod uslovima propisanim ovim zakonom, radi sticanja dobiti.)

Obrazloženje: „druga pravna lica“ i „ogranci stranog pravnog lica“ se ne spominju ni u zakonima EU (uključujući i zemlje EU u našem okruženju).

Takođe iz člana 42 brisati „drugo pravno lice“ i „ogranak stranog pravnog lica“ kao i takođe u ostalim članovima.

Napomenula bih da je već postala praksa da javna preduzeća osnivaju turističke agencije (sa licencom). Po zakonu o javnim preduzećima njihova delatnost mogu biti samo delatnosti od javnog (strateškog) značaja za zemlju. Ovakvim formulacijama se stvara nelojalna konkurencija privatnim preduzetnicima i guši preduzetništvo. Druga pravna lica mogu biti i NVO (o njima nešto kasnije) ali i turističke organizacije ili DMO. Ako se njima omogući pružanje turističkih usluga i licenciranje šteta za razvoj privatnog preduzetništva će biti nemerljiva!

Što se tiče „ogranaka stranog pravnog lica“ pošto prema zakonu o privrednim društvima ona nemaju svojstvo pravnog lica a u pravnom prometu istupaju u ime i za račun privrednog društva, a privredno društvo neograničeno odgovara za obaveze prema trećim licima koje nastanu u poslovanju njegovog ogranka, postavlja se pitanje zaštite potrošača. U direktivi EU o putovanjima u članu 18. se kaže: „Ako organizator ima poslovni nastan izvan EGP-a, prodavatelj s poslovnim nastanom u državi članici podliježe obvezama utvrđenima za organizatore u poglavljima IV. i V., osim ako prodavatelj pruži dokaze da organizator ispunjuje obveze iz poglavlja IV. i V.2“ (koje se odnose na izvršenje paket aranžmana i zaštitu u slučaju insolventnosti). Zato ne vidim razlog da se u našem zakonu svuda provlači „ogranak stranog pravnog lica".

DMO

Članom 1 nacrta definiše se pojam Destinacijske menadžment organizacije. Pozdravljam! Ali smatram da je potrebno dodati i rečenicu da će se ili u članu 3. zakona stav 15 A ili na nekom drugom mestu definiše da će se posebnim pravilnikom ili drugim podzakonskim aktom definisati obim poslovanja i uslovi za proglašenje i poslovanje DMO.

U članu 14 predloga izmene zakona treba na kraju rečenice izbrisati „u kome je kapital tog osnivača većinski“ jer se time neče postići efekat razloga poveravanja tog posla DMO a opet će se podsticati partokratija i korupcija.

DMK (ili receptivna agencija)

Ako se već uvodi pojam DMO onda bi trebalo u 3. članu zakona stav 15b) dodati i definiciju Destinacijske menadžent kompanije.

Predlog definicije: Destinacijska menadžment kompanija je organizator putovanja, sa licencom nadležnog ministarstva Republike Srbije koja organizuje putovanja po Srbiji za organizovane turističke grupe domaćih i (obavezno) stranih turista i koje ostvaruju izvoznu delatnost (stvaraju devizni prihod).  Bliže uslove za DMK propisuje posebnim pravilnikom ministar nadležan za poslove turizma.

Član 117 dodati tačku 1,a) destinacijske menadžment kompanije (evidencija DMK agencija u APR-u) kako bi i u APR-u bile posebno popisane.

U Hrvatskoj je DMK definisana na sledeći način: „Puni opseg usluga destinacijske menadžment kompanije može vršiti samo poduzetnik registriran kao turistička agencija. Ministar može pravilnikom iz člana x stav x ovog Zakona propisati posebne uslove opremljenosti i osoblja turističke agencije pod kojima se turističkoj agenciji može odobriti da uz naznaku kojom se obeležava ime turističke agencije koristi i skraćenica uobičajene u agencijskom poslovanju „DMK“ (privredno društvo za upravljanjem destinacijom i/ili „PCO“ (profesionalni organizator kongresa).“

Obrazloženje: U dokumentu koji su receptivne agencije dostavile minisarstvu krajem oktobra obrazložili smo znatan deo problematike receptivnih agencija (može se ograničiti i samo na DMK). U istom dokumentu ukazujemo i na potrebu da se u zakonu definišu receptivne agencije (ili DMK), evidentiraju posebno u APR-u i na kraju krajeva da se jasno odredi da ako bude uslova za određene subvencije za podsticaj dovođenja stranih turista, da će se to odnositi isključivo na receptivne agencije - DMK (a ne da sutra ispadne da to mogu biti i NVO organizacije, "druga pravna lica" ili ogranak stranog pravnog lica!).

ORGANIZATORI PUTOVANJA

U članu 1 nacrta zakona, odnosno u članu 3 zakona nedostaje definicija organizaotra putovanja. Organizator se najčešće naziva „trećim licem kojem je poverena organizacija putovanja“ (!!)

U članu 52 ne zamenjivati reč „organizator putovanja“ već ostaviti onako kako je trenutno u zakonu.

Objašnjenje: Postojećim zakonom je regulisano da agencija dobija status organizatora putovanja ako obezbedi licencu. U pravilniku o licenciranju se kaže: "Licenca se izdaje po zahtevu preduzeća, odnosno privrednog društva koje je registrovano za obavljanje delatnosti putničkih, odnosno turističkih agencija (u daljem tekstu: privredno društvo), kojem u poslednjih 12 meseci nije oduzeta licenca iz razloga navedenih u članu 61. stav 1. Zakona o turizmu." Ovde se dakle nigde ne spominju preduzetnici, udruženja a kamoli ogranak stranog pravnog lica! Međutim, onda je formular u APR-u za licenciranje u suprotnosti sa pravilnikom o licenciranju jer je predvideo mogućnost da se i svi ovi registruju.  Čini se da se to sada želi provući i kroz zakon jer je nejasno zašto bi odrednica  „organizator putovanja“ sada zamenila sa "druga pravna lica", preduzetnike kao i ogranke stranog pravnog lica. To jednostavno nije u skladu sa direktivama EU.

Ako bi se definisalo da su umesto „organizatora putovanja“ svi nabrojani mogu baviti organizacijom putovanja, moglo bi se zaključiti da bi „druga pravna lica“ mogla biti i udruženja tj. NVO kao i turističke organizacije ili možda javna preduzeća. Takođe je nejasno zašto se posebno ističu "ogranci stranog pravnog lica" ako je i u EU direktivi navedeno da se poslovima organizatora putovanja mogu baviti samo ako ispunjavaju sve uslove koje su propisane za posovanje turistički agencija odnosno organizatore putovanja (pa time i formiranje posebnog preduzeća koje bi poslovalo po svim uslovima koji važe i za druge firme u Srbiji). Unosi zabunu i činjenica da je ovaj pojam nije definisan ni u definicijama na početku zakona a kasnije se u zakonu veliki broj odredbi odnosi upravo na organizatore putovanja. NIgde se ne navodi da li se kaznene odredbe odnose i na preduzetnike, "druga pravna lica" i „ogranak stranog pravnog lica“. Na jednom mestu je posebno istaknuta kazna za preduzetnike pa se iz toga da zaključiti da se druge kazne ne odnose na njih, već samo one koje su posebno naglašene. Da li je tako i za "druga pravna lica" i ogranke stranog pravnog lica? 

Možda mi nešto nismo dobro protumačili, ali smatram da bi zakon morao biti precizniji a takođe i ne zaboraviti da je jedan od osnovnih ciljeva zakona zaštita nacionalne ekonomije i turističkih profesija.

UDRUŽENJA - Brisati član 46.

Najvažniji razlozi:

Nije u skladu sa zakonima EU, ne štiti prava putnika na adekvatan način jer je nejasna odgovornost oraganizatora putovanja, podstiče se rad na crno, nije u skladu sa pravilnikom o licenciranju agencija, neće doprineti povećanju prihoda u budžetu tj. suzbiti sivu ekonomiju,…

Objašnjenje: Postojećim zakonom je predviđeno da se udruženja mogu baviti organizacijom putovanja pod uslovom da ne stiču dobit i da se ne oglašavaju javno. Nije bila jasno defiisana odgovornost prema putnicima/potrošačima. Nije bilo predviđenih kazni ako realizacijom stiču dobit kao ni za javno oglašavaje. Tako je na tržištu nastao prostor za nelegalno poslovanje. Svesni smo da je bilo mnogo zloupotreba i da inspekcija nije u dovoljnoj meri nadzirala i kontrolisala njihov rad.  Sada je izmenama zakona predviđeno da ova udruženja registruju svoju privrednu delatnost u APR-u, da se mogu baviti putovanjima u zemlji i inostranstvu do 2 noći/3 dana.

Previđa se činjenica da se u zakon o udruženjima, član 32 kaže: "Delatnost iz stava 2. ovog člana upisuje se u Registar privrednih subjekata i obavlja se u skladu sa propisima kojima je uređena oblast u koju spadaju aktivnosti koje se obavljaju". Ovo bi treblo da znači da udruženja moraju ispuniti i uslove za licenciranje ako se bave organizacijom putovanja. Međutim, kao što sam već navela, prema pravilniku o licenciranju agencija – organizatora putovanja, može biti samo „preduzeće, odnosno privredno društvo koje  je registrovano za obavljanje delatnosti putničkih, odnosno turističkih agencija. Ovim se zatvara krug i jasno je dakle da udruženja, ako žele da se bave organizacijom putovanja, moraju ili te poslove ustupiti licenciranim agencijama ili osnovati turističko preduzeće, odnosno privredno društvo.

Omogućavanjem udruženjima da se mogu baviti organizaciom putovanja po Srbiji i putovanjima po inostranstvu do dve noći/tri dana, kao da se implicira da je bolje da agencije organizaciju nekih putovanja prebace na poslovanje pod kapom udruženja (pod uslovom da to navedu i u statutu udruženja). Kako će se onda puniti budžet i ko će plaćati porez? Svi znamo da takve organizacije neće nikada platiti porez i ako imaju dobit. Pre će se potruditi da iskažu da dobiti nije bilo nego što će istu prikazati. Smatram da se time direktno podstiče siva ekonomija, a to svakako nije cilj ovog zakona niti vlade Srbije.

U kaznenim odredbama u zakonu o udruženjima navedeno je da se one odnose samo na bavljenje delatnošću u cilju sticanja dobti koja nije u vezi sa njegovim statutarnim ciljevima ili nije predviđena statutom ili je obavlja iako je nadležni organ utvrdio da ne ispunjava uslove za obavenje privredne delatnosti kao i kaznu za odgovorno lice u udruženju. Takođe je predviđena kazna ako obavljaju privrednu ili drugu delatnost u većem obimu odnosno u obimu koji nije potreban za ostvarivanje ciljeva udruženja, što implicira da ako nadležni organ ne utvrdi da ne ispunjavaju uslov (a recimo da ih niko ne prijavi i da inspekcija ne obrati pažnju na njihovo delanje (i oglašavanje i sl.) a predviđeno im je u statutu da se mogu baviti organizacijom putovanja, znači da udruženja nisu u prekršaju! Ovim se direktno kreira siva zona i smanjuje mogućnost zapošljavanja i razvoja preduzetništva.

Nigde u zakonu o turizmu nije striktno navedeno da li se na "registrovane" NVO organizacije i udruženja odnose onda i svi uslovi i sve kaznene odredbe po ovom zakonu. Takođe nisu predviđene ni kazne ako se javno oglašavaju! U kaznenim odredbama zakon ih nigde ne spominje pa bi to značilo da ili da se podrazumeva da se kazne odnose i na njih ako su registrovali delatnost, ili da su oni izuzeti iz zakonskih odredbi ako se već ne spominju a da se mogu kazniti samo za ono što predviđa zakon o udruženjima.

Ovde se postavlja i pitanje zaštite potrošača i na koji način će se u tom slučaju sprovesti zakon? Prema EU direktivama udruženja ne mogu da se bave organizacijom putovanja već to moraju raditi ili preko agencija ili registrovati firmu koja će se tim poslovima bavit ispunjavajući sve zakonske uslove.

Ako se primenjuju svi propisi znači da bi morali ispuniti i uslove koje moraju ispuniti i turističke agencije tj. organizatori putovanja, tj. uslove za licencu! Iz predloga izmene zakona se ne vidi precizno da li udruženja moraju ili ne moraju obezbediti licencu za organizovanje putovanj (ukoliko registruju privrednu delatnost).

Iz svega napred izoženog, smatram da ako država želi iskreno sa suzbije sivu ekonomiju i spreči zloupotrebe, da se član 46 mora u potpunosti izbrisati.

Ukoliko bi ovaj predlog ipak bio odbijen onda bi trebalo detaljnije regulisati uslove, postupak odobravanja i suziti još više obim obavljanja delatnosti i u kaznenim odredbama jasno naznačiti kazne za ne pridržavanje zakonskih odredbi ili propisati da će to biti regulisano posebnim pravilnikom koji donosi ministar (ali da to ne čekamo posle mesecima).  

U Hrvatskoj se mogu baviti organizacijom putovanja samo sa jednim noćenjem, maksimum dva dana, isključivo za svoje članove, samo povremeno i bez sticanja dobiti, bez javnog oglašavanja i uz prijavu mesnoj nadležnoj službi turističke inspekcije najkasnije tri dana pre početka realizacije putovanja. I udruženja nisu definisana široko već samo na Sindikate, udruženja penzionera i planinara i sl. (a nikako sve nevladine organizacije!).

STICANJE DOBITI

U članu 42 je predviđeno brisanjen odrednice „radi sticanja dobiti“. Obzirom da je turizam privredna delatnost, gde privredna društva i preduzetnici odnosno turističke agencije obavljaju delatnost radi sticanja dobiti, dok druga pravna lica mogu biti osnovana radi sticanja dobiti ili radi ostvarivanja drugih ciljeva. Ovim se otvara prostor da se agencijskim poslovanjem bave i oni kojima nije cilj sticanje dobiti pa se plašim da će se tako samo kreirati ambijent za sivu ekonomiju, izbegavanje plaćanja poreza, nelojalnu konkurenciju. Dakle, predlog je da u zakonu ostane odrednica „radi sticanja dobiti“.

VODIČI

Član 129. povećati kaznu na iznos od 30,000 din i dodati na kraju rečenice: „ turističku uputnicu agencije sa licencom ministarstva (ili receptivne agencije/DMK)“. A članom 51 izmene zakona odnosno u članu 118. i 120 stav a) pod nadležnost ovlašćenih inspektora lokalne samouprave dodati i kontrolu vodiča.  

U dopisu koji je usaglašen među 27 receptivnih agencija smo ukazali i na problematiku sve većeg broja vodiča i drugih fizičkih lica koja se sve više bave pružanjem usluga u receptivnom turizmu, stvarajući nelojalnu konkurenciju onima koji posluju u okviru svih strogih zakonskih uslova i plaćaju porez. Ovim izmenama zakona nisu doneta rešenja koja bi predupredila ove pojave.  Konkretan predlog dajem kroz predloge za kaznene odredbe (za fizička lica).

U dopisu koji je vama upućen od strane jednog vodiča receptivne agencije se optužuju da žele monopol! (??) Da li je monopol ako receptivne agencije traže da se uredi ova oblast i da se strožijim kaznama onemogući rad na crno a određenim zakonskim odredbama iznađu mere koje će doprineti jačanju lokalne ekonomije i više posla za (domaće) firme koje uredno plaćaju sve svoje obaveze i stvaraju devizni prihod ovoj zemlji? Zar vam taj vapaj ne govori u prilog tome koliko su se pojedini vodiči uplašili da više neće moći da rade posao koji nije njihov (posao posredovanja u pružanju turističkih usluga)?  Ovde treba videti koje su kazne za obavljanje poslova posredovanja za fizička lica!!!

Kazna u visini od 5000 din za fizičko lice koje vodi grupu bez licence je gotovo manja nego najjeftinije razgledanje Beograda u trajanju od 3 sata. Čak i bez uključenog poreza – plaćanje u kešu)! Zašto bi se neko plašio da odradi razgledanje sa vodičem bez licence ako je kazna tako niska? Kazna za pravno lice je nešto viša ali se postavlja pitanje da li je ikada ili kada je poslednji put ista naplaćena nekom pravnom licu. Pošto je u ranijim razgovorima sa inspekcijom rečeno da nema dovoljno inspektora ostaje nejasno zašto se onda oglušilo na apel da se kontrola vodiča prenese na komunalnu inspekciju i druge inspekcije lokalnih samouprava? 

U Hrvatskom zakonu (član 16 stav 2) stoji da „Za razgledanje turističkih celina (lokaliteta) turistička agencija je obavezna koristiti turističkog vodiča koji je ovlašten za pružanje usluga turističkog vodiča za tu turističku celinu (lokalitet), odnosno osobu iz člana 26 stavka 8 Zakona“. Zašto i kod nas ne bismo to tako definisali?  

EVROPSKE DIREKTIVE

Ako je  cilj zakona i približavanje zakonima EU onda se osim zakona o zaštiti potrošača trebala primeniti i direktiva EU o putovanjima. U njoj se definiše mnogo toga što nema u našem zakonu. Osim jedne stvari. A to su putovanja na upit! Ali opet nije izbrisana odrednica da je TURISTIČKO PUTOVANJE UNAPRED PRIPREMLJEN .... ako se iz prethodnog jasno vidi da putovanje ne mora biti UNAPRED PRIPREMLJENO. 

Moj predlog: naš zakon prilagoditi u potpunosti EU direktivama o putovanjima i paket aranžmaima.

ODUZIMANJE LICENCE

U članu 55 brisati stav 3.  

Obrazloženje: Nije u skladu sa direktivama EU. Evropskom direktivom o putovanjima sva odgovornost za putovanja pada na organizatora. Međutim, u evropskoj direktivi se nigde ne kaže da se u slučaju teže povrede putnika ili sličnog nekome ODUZIMA LICENCA za rad! Odgovornost znači da će organizator putovanja snositi odgovornost: materijalnu, finansijsku i svaku drugu ali ne i oduzimanje prava na obavljanje delatnosti! U EU su takve stvari pokrivene polisama osiguranja. Ne može se na pleća agencija preneti sve manjkavosti naših drugih zakona! Pri tome ostaje nejasno i ko odlučuje o krivici organizatora.

U članu 57. brisati „mesec dana“ a ostaviti u toku putovanja ili najkasnije 8 dana.  Putovanje nije (kvarljiva) roba već usluga. Ako neko ima primedbe logično je da se na licu mesta žali kako bi se na licu mesta moglo reagovati ili najkasnije 8 dana po povratku sa putovanja.

IZLET

Član 3. stav 25. brisati “u trajanju dužem od 24 sata ili kraćem trajanju ako uključuje jedno noćenje“.

Obrazloženje: I u staroj verziji zakona a i u novoj definiše se da je turističko putovanje samo ono koje obuhvata najmanje 1 noćenje. Da li to znači da se za organizaciju izleta ovaj zakon ne odnosi? Da izlete može organizovati svako? Zašto bi onda samo agencije morale svakom putniku na izletu odštampati opšte uslove putovanja na min 10 stranica veličine fonta 12, rizikovati da izgubimo licencu ako se takvom putniku nešto dogodi propustom organizatora i na kraju krajeva zašto bi samo agencije morale platiit porez? Ovakvom definicijom se omogućava manipulacija i ponovno podstiče siva ekonomija a dovodi se u pitanje i zaštita potrošača.

VELIČINA SLOVA OPŠTIH USLOVA PUTOVANJA

U članu 56. se striktno naglašava da program, potvrda o putovanju i opšti uslovi putovanja moraju biti ispisani veličinom slova 12! Bilo bi lepo znati da ovakva odrednica postoji i u drugim zakonima kao na primer trgovine, osiguranja, telekomunikacija (namerno spominjem samo one koji imaju veze sa našim ministarstvom).

Navešću primer: na mnogim proizvodima (pogotovo kućna hemija i kozmetika)  nije moguće pročitati dekleracije jer je font slova manji od 5!, a i slova na ugovorima iz banke nisu veća od 8!

Turizam ne bi trebalo da ima ništa rigorozniji tretman od drugih grana a pogotovo onih gde se radi o mnogo većim vrednostima (život – odgovornost za lečenje, kupovina stana – bankarstvo, građevinarstvo, ...). Zaštita potrošača bi trebala da bude na istom nivou i u drugim oblastima, zar ne? Ne kažem da ovo treba brisati ali hajde da bar svi zakoni koji su u nadležnosti bar ovog ministarstva imaju ovu istu odrednicu!

RAZVOJ TURIZMA

Očekivali smo da se ovim zakonom definiše i ko će se baviti razvojem turizma u Srbiji, obzirom da su turističke organizacije zadužene samo za promociju i od sada realizaciju projekata. Ali ti projekti će često biti ad hoc, u odnosu na raspisane konkurse onih koji odobravaju podsticajna sredstva. Ako ne definišemo ko će biti odgovoran za sprovođenje strategije i akcionih planova kao i koordinaciju svih ključnih igrača – onda ozbiljnog razvoja turizma neće ni biti. Smatram da bi bilo odgovorno i korisno da se to nađe u zakonu kako bi kasnije moglo biti osnova za druge odluke ministarstva po tom pitanju.

KAZNENE ODREDBE

Članom 121 stav 1 predviđa se zabrana rada i fizičkom licu koje obavlja turističku delatnost. Međutim u kaznenim odredbama nema kazne za iste i postavlja se pitanje kako će se fizičkom licu to zabraiti. Zato bi u kaznenim odredbama, član 124. trebalo da posle „pravno lice“ dodati „i fizičko lice“ ili „kazniće se svako pravno i fizičko lice koje nudi i organizuje turistička putovanja bez licence za organizovanje putovanja (član 51. stav 1) ili ugovora potpisanim sa istim“.  

Član 126. dodati:

-           da će se za prekršaj kazniti i fizičko lice  

-          Udruženja iz člana 46. oglašavaju svoje usluge javno (tj. ne samo svojim članovima)  - ukoliko ostane član 46.

-          Za vođenje turističke grupe veće od 8 osoba, praćenje i animiranje, inspekcija može na licu mesta naplatiti kaznu licu koje grupu vodi, pratili ili animira bez turističke uputnice- vaučera receptivne agencije/DMK.

Pošto se u članu 128 posebno izdvaja kazna za preduzetnika, postavlja se pitanje da li onda za druge stvari gde preduzetnici nisu posebno navedeni se kaznene odredbe ne odnose? I šta je sa „drugim pravnim licima“ i „ograncima stranih privrednih društava“?

U članu 129 treba povećati kazne  za pružaoce usluga smeštaja koji ne uplate BT na vreme ili uopšte ne prijave gosta sa 30,000 din na minim 100,000 din.

u članu 129 a) povećaju kazne za fizička lica na minimum 100,000 din i dodati da se novčana kazna propisuje i za organizaciju i prodaju turističkih aranžmana

A član 129 b) povisiti kaznu na minimum 30,000 din (za vodiča bez legitimacije).

MOJ ZAKLJUČAK:

Plašim se da sve ono što je navedeno u preambuli zakona: „zaštila nacionalna ekonomija“, „stvorili preduslovi za nove tržišne mogućnosti“, „suzbila siva ekonomija“ i „uskladilo naše poslovanje sa zakonima EU“ nije u dovoljnoj meri omogućeno. Uvažavanjem ovih primedbi verujem da bismo već kreirali bolji okvir za poslovanje od trenutnog i onog koji bi imali ukoliko se ove primedbe ne uvaže.

Volela bih da u budućnosti više razgovaramo, delimo mišljenja i zajednički radimo na unaređenju turističke delatnosti. Kao predsednik odbora za receptivni turizam YUTA, kao i druge receptivne agencije koje su zajednički radile na razmatranju predloženih zakonskih rešenja, stojim(o) na raspolaganju. Turizam je značajan pokretač razvoja ekonomije i ima potencijale za još veći devizni prihod a samo intenzivnijom komunikacijom, sa nama koji smo neposredni izvršioci ili posrednici, mogu se iznalaziti rešenja za probleme koje imamo i koji će se pojavljivati.

Biljana Marčeta,

Direktor i vlasnik Magelan corporation DOO

26.02.2015.