Anonimni odgovor na komentar NALED-ovog pravnika

Juče mi je stigao dopis od jednog anonimnog turističkog radnika koji me je zamolio da objavim njegov odgovor ka komentar Zakona o turizmu koji je objavljen na sajtu NALED-a od strane Pere Markovića, diplomiranog pravnika koji se nalazi na ovom linku.

NALED nije objavio ovaj komentar.

Interesantno je da sam i sama pisala NALED-u moj komentar u kojem sam dala linkove ka tekstoviam povodom ove tematike na ovom blogu, ali ni to NALED nije objavio. Pitam se zašto.

A moram priznati da se slažem sa ovim dopisom NALED-u i da je pismo sastavljeno kao da je dotični kolega čitao (prepisivao) moje komentare, mada su obrađene i neke teme kojih se ja nisam doticala u mojim tekstovima :). Mislim čak i da znam ko je u pitanju, ali zadržaću njegovu želju da pismo bude objavljeno bez potpisa.

Poštovani g. Markoviću,

zahvaljujem Vam se na vrlo detaljnoj analizi predloga nacrta za izmenu zakona o turizmu. Ja nisam pravnik ali jesam dugogodišnji turistički radnik pa sam hteo da ukažem na neke stvari u zakonu koje sam ja video, a čini mi se da je vama promaklo. Zadržavam pravo da možda i grešim u nekim ocenama.

1. Što se tiče planiranja i razvoja turizma ostaje nejasno ko će sprovoditi strategiju i akcioni plan na republičkom nivou. Turističke organizacije se po zakonu ne bave razvojem već samo promocijom mada im je ovim izmenama definisano da se mogu baviti i projektima. Mislim da to ipak ne znači da su one odgovorne za sprovođenje Strategije ili akcionog plana a posebno nije definisano i ko će svim tim koordinirati.

2. Možda vam je promaklo da će upravljači turističkim prostorom moći biti samo DMO organizacije pod uslovom da je većinski vlasnik javno preduzeće. Time se u startu utiče na to da DMO budu uglavnom sa većinskim vlasništvom u javnom sektoru umesto obrnuto jer jedan od razloga za pretvaranje TO u DMO je i debirokratizacija i depolitizacija postojećih TO uz podizanje drugih ingerencija. Ono što bi trebalo da u ovom zakonu piše je takođe i to da poslovanje  DMO kao i TO u prelaznom periodu (doduše nigde se ne kaže da je intencija da se TO osposobe za poslovanje po modelu DMO), treba da bude detaljnije regulisano ili posebnim zakonom (kao na primer u Crnoj gori, Hrvatskoj i dr.) ili drugim podzakonskim aktom. Takođe u zakonu ostaje nejasno zašto se sada svuda gde se ranije spominjao organizator putovanja sada spominju „druga pravna lica“ a prema tumačenju predstavnika ministarstva u PKS od 10.02.2015. bi se dalo zaključiti da će se to između ostalog odnositi i upravo na DMO, što bi značilo da bi one mogle biti direktna konkurencija receptivnim agencijama.

Na eksplicitno pitanje direktorke TO Kragujevac da li se TO mogu (sada) baviti organizacijom putovanja „bar na samo svom području“ odgovor državne sekretarke Lukrecije Đeri je bio da „sve što u zakonu ne piše – znači da može“!

Ukoliko se na takav način bude tumačio zakon onda ćemo imati zaista veliki problem jer će se tako umosto podsticaja, preduzetništvo gušiti a poslovima koje bi trebalo da radi privatan sektor će pruzeti oni koji se finansiraju iz budžeta. Dalje se postavlja i pitanje odgovornosti prema turistima za izvršenje aranžmana, a samim tim i pitanje licenci (da li oni mogu onda raditi agencijski posao i organizaciju putovanja bez licence), kaznene odredbe koje su predviđene za organizatore putovanja (agencije) pa na kraju krajeva i plaćanja poreza (da li će ga plaćati revnosno na ostvarenu zaradu po svakom aranžmanu.

3. Što se tiče podsticajnih mera, u pravu ste kada kažete da su one vrlo slične dosadašnjim merama. Dosadašnjim tumačenjima zakona tvrdilo se da jedino agencije ne mogu ni po kakvom osnovu dobiti podsticajna sredstva i do sada ta sredstva su bila uglavnom u cilju podsticaja razvoja turizma a ne i neposredno podsticaj za dovođenje gostiju. Sada nam kažu da se ovakvom definicijom to predviđa mada su agencije nezadovoljne što se ne kaže eksplicitnije da će ta sredstva biti posebno namenjena za receptivne agencije. Ono što posebno brine receptivne agencije je i to što se ovakvim tumačenjem može desiti da sutra ako i bude novaca za neke subvencije za podsticaj dovođenja turista, za ta sredstva mogu konkurisati ne samo receptivne agencije već možda i druga pravna lica, pa među njima i ona koja se finansiraju iz budžeta (kao TO i DMO, javna preduzeća), nevladine organizacije ili čak i strane firme (koje se baš previše često čini mi se spominju u ovom zakonu, mada je to možda samo moj utisak).

4. Što se tiče licenciranja agencija i onoga što se tiče organizatora putovanja, izgleda da vam je promaklo i to da je sada u zakonu predivđeno da organizatori putovanja mogu biti PRIVREDNO DRUŠTVO, DRUGO PRAVNO LICE, PREDUZETNIK ILI OGRANAK STRANOG PRAVNOG LICA.

Dosadašnjim tumačenjima zakona i pravilnika o licenciranju uglavnom se podrazumevalo da organizator putovanja može biti PRIVREDNO DRUŠTVO, mada vidim da se u formularu od APR-a sada nalaze i „kućice“ gde se može obeležiti i da li ste preduzetnik, udruženje (!) ili ogranak stranog pravnog lica. Ne znam od kada su to uveli (na mala vrata, jer mislim da toga nije bilo kada sam ja licencirao moju agenciju, ali opet možda i grešim). 

Ponovo ću navesti da nisam pravnik i da možda grešim, ali mi zaista nije jasno kako bi to udruženja, druga pravna lica i ogranci stranog predstavništva mogli snositi punu odgovornost za izvršenje turističkog putovanja?? A koliko sam pronašao u zakonima, kaže se da ogranak ili predstavništvo stranog pravnog lica čak nema pravni status u Srbiji! Kako bi se onda na njih primenjivale sve zakonske odredbe uključujući i kaznene? Zar ne bi bilo logično da je u pravilniku (i zakonu definisano da samo PRIVREDNO DRUŠTVO može imati licencu za organizovanje putovanja jer jedino bi se tako u potpunosti ostvarila putpuna zaštita putnika po zakonima o turizmu kao i zakonima o zaštiti potrošača. U ostalom ni u EU direktivama o putovanjima kao i zakonima EU zemalja nije predviđeno da se poslovima organizacije putovanja mogu baviti udruženja ili predstavništva stranih firmi, već u EU direktivi o putovanjima se kaže da to mogu samo ako ispune sve uslove za licenciranje. Zakonom se sada omogućava da se druga pravna lica i ogranci stranih firmi sada mogu baviti i ugostiteljskom i nautičkom delatnošću! Čini se da se na ovaj način podstiče rad u sivoj zoni jer će se ljudima više isplatiti da se preregistruju na NVO i tako nastave poslovanje a stranim firmama koje nemaju status pravog lica omogućava obavljanje delatnosti organizacije putovanja, ugostiteljstva i nautičke delatnosti.

Čuveni član 46 koji je do sada omogućavao različitim udruženjima i nevladinim organizacijama da se bave organizacijom putovanja ali bez sticanja dobiti i bez javnog oglašavanja, sada je preformulisan i u njemu se kaže da se organizacijom putovanja udruženja mogu baviti u zemlji (!) i inostranstvu do 2 noći/3 dana! Prvo, upravo je ovo razlog što su mnogi počeli da se bave organizacijom putovanja preko NVO, izbegavajući i plaćanje poreza i samim tim smanjenjem budžetskog priliva. Drugo, ove organizacije niko nije kontrolisao značajnije, a na njih se nisu odnosili ni svi uslovi obezbeđivanja licenci kao ni odgovornost za izvršenje usluga.

Doduše zakon kaže da se sada udruženja moraju registrovati. U zakonu ne piše gde, ali su u PKS rekli u registru privredniih društava! Međutim u APR-u nije predviđeno (ili bar ne postoji na sajtu) obrazac tj. registraciona prijava za udruženja! Postoji za javna preduzeća i ogranke stranog privrednog društva. Postavlja se i pitanje kako se javna preduzeća mogu baviti komercijalnim poslovima kada u zakonu o javnim preduzećima piše da se ona osnivaju samo za poslove koje su od strateškog značaja za državu ili opštinu, region (parafraziram).

Ovim se opet čini da pisac zakona pokušava na mala vrata da ostavi mogućnost da se poslovima organizacije putovanja mogu baviti udruženja i javna preduzeća, TO i drugi. Udruženja Agencija YUTA i ATAS su podnele zahtev za brisanje ovog člana i time uskladi ova problematika sa zakonima EU o putovanjima. Ukoliko se sva putovanja budu kanalisala preko turističkih agencija koje već moraju ispuniti mnoštvo uslova za licenciranje, povećaće se i priliv sredstava u budžet i smanjiti siva ekonomija.

U ovoj zemlji nikada neće biti bolje, dokle se god donose zakoni sa ovakvim „rupama“!

Izmena koja se takođe uvodi je i odgovornost za izvršenje usluga koja ovim izmenama u potpunosti pada na organizatora putovanja (uključujući i odgovornost za ono što učine podizvođači). To je u potpunosti sa EU direktivom o putovanjima. Ono što međutim nije u skladu sa tom direktivom je činjenica da po EU zakonima i direktivama nije predviđeno gubljenje prava na rad, tj. licence u slučaju „teže povrede putnika usled odgovornosti organizatora“! U EU se takve stvari rešavaju polisama osiguranja i sudovima koji u svakom posebnom slučaju odlučuju o odgvornosti kao i visini kazne, ali se nikome ne oduzima licenca za rad!

Nejasno je takođe zašto se u članu 52 gde se definiše kome se izdaje licenca briše pojam organizator putovanja i zamenjuje sa PRIVREDNIM DRUŠTVOM, DRUGIM PRAVNIM LICEM, PREDUZENTIKOM ILI OGRANKOM STRANOG PRAVNOG LICA. Ako bi se pod drugim pravnim licem smatrale NVO, TO, DMO, javna preduzeća i slično a za ogranak stranog pravnog lica smo već konstatovali da nemaju pravni status, zaista ostaje nejasno zašto se onda uvode ovi pojmovi i zašto se ovim implicira da svi oni mogu dobiti licencu za organizovanje putovanja. I opet se vrtimo u krug i možemo pričati o zaštiti prava putnika, porezu, kaznenim odredbama.

Kada govorimo o zaštiti turističkih profesija, zanimljivo je da je od početka rada na izmenama ovog zakona (septembar) gđa Rovčanin iz ministarstva insistirala da se iz zakona briše da je uslov za dobijanje vodičke licence državljanstvo Srbije. Džaba su bila ubeđivanja ostalih članova radne grupa a posebno prof. Snežane Štetić koja je i predsednik udruženja vodiča. Gdja Rovčanin se pozivajući se na „EU zakone“ isterala svoje i iz nacrta prvobitno izbrisala ovu odrednicu. Oni koji su dokument nacrta zakona preuzeli 26. januara su mogli videti da te odrednice nema (kao i ostalih uslova za dobijanje licence) dok se nekoliko dana kasnije ipak vratilo na staro. U međuvremenu (kraj oktobra) su i receptivne agencije, udruženo njih 27, uputilo dopis ministarstvu sa obrazloženim problemima preporukama za prevazilaženje istih. Upravo su  i agencije skrenule pažnju da je sve veći broj stranih agencija koje dovode svoje vodiče, ne angažujući našu radnu snagu i gde su izrazile sumnju u kvalitet usluge koju od takviih vodiča mogu dobiti strani turisti (istinitost pre svega i ukupan doživljaj ili utisak na destinaciji). Agencije su ukazale i na još nekoliko problema koje bi trebalo rešiti (nemogućnost registrovanja preduzetničke radnje za vodiče kako bi mogli fakturisati svoje usluge, nedovoljno kontrole vodiča (nema je uopšte) i niske kazne za vođenje bez licence. Kazne za vodiče bez licence ovim predlogom su samo 5000 din što je manje nego cena vođenja razgledanja Beograda. Time se svakako ne motivišu strane agencije da angažuju lokalne vodiče. Predložile su i posebno definsinje receptivnih agencija u zakonu i njihovo posebno evidentiranje u APR-u a takođe su ukazale i na potrebu donošenja različitih mera kojima će se zaštiti njihovo poslovanje od nelojalne konkurencije (od stranih agencija, preko NVO, pojedinih vodiča koji „skidaju poslove“ agencijama do hotelijera...).

Uvođenjem turističkog predstavnika na destinaciji zakonodavac stavlja u zakonski okvir nešto što postoji odavno. Međutim, propisuje da za obavljanje tog posla nije potrebna vodička licenca. Time se opet omogućava nelojalna konkurencija jer turoperatori tako mogu birati i one bez adekvatnog znanja i iskustva a jasno je koliko je u određenim situacijama na destinacijama potrebno snalažljivosti, znanja i iskustva turističkih predstavnika i zato bi svakako bilo dobro da na tim poslovima rade ljudi koji su već stekli zvanja turističkog vodiča (imamo ih sada sasvim dovoljno). Vodiči su takođe na sastanku u PKS žalili i na druge ne usklađenosti sa EU propisima kao i na ne usklađivaje edukacije sa potrebama odnosno ne školovanje dovoljnog broja ljudi sa znanjem deficitarniih jezika.

5. Verovatno ste prevideli da je izmenama zakona iz 2012.g. ukinuta turistička naknada. Ona se u ovim izmenama ne pominje! Novim izmenama se samo regulišu penali za korišćenje prioritetniih turističkih destinacija, odnosno za rokove i usklađivanje sa zakonom.

6. Takođe nisam primetio da se proširila lista onoga što se registruje u APR-u. Sve  je to i ranije bilo predviđeno zakonom ali APR nije taj posao radio. Zato se na sastanku u PKS čula inicijativa da se osim registracije agencija ostale evidencije prepuste Privrednoj komori Srbije sa svojim podružnicama i u saradnji sa jedinicama lokalnih samouprava i TO. Takođe nije uvažena inicijativa receptivnih agencija da se posebno evidentiraju receptivne agencije, (ja bih dodao još i agencije koje se bave lovnim turizmom, obzirom na važnost i ozbiljnost ove vrste posla) kao i NVO organizacije koje se bave edukacijama u turizmu, razvojem turizma i drugim različim projektima u oblasti turizma.

7. Iz Vašeg pretposlednjeg pasusa zaključujem da ste analizirali staru verziju zakona, pre izmena iz 2012.g.

8. Iako na prvi pogled zakon zaista deluje da donosi značajna unapređenja, ali kada se zagrebe ispod površine, jasno je da ovaj zakon donosi mnogo „rupa“ i da će samo podstaći sivu ekonomiju. Za razliku od Vašeg zaključka, moji su da možemo imati veliku zabrinutost prvo u iskrene namere pisaca ovog zakona da se ono što je praksa pokazala da ne valja – unapredi, poboljša ili otklone smetnje. Zatim  u ostvarenje ciljeva vlade, jer mi se čini da se ovim zakonom nećemo suzbiti sivu ekonomiju niti podstaći preduzetništvo i otvaranje novih radniih mesta (osim u novim DMO koje će biti na budžetima opština). A usklađivanje sa zakonima EU je samo delimično, najviše u cilju zaštite potrošača ali ne i zaštite profesija u turizmu.

Ne sumnjam u Vaše namere da na najbolji način protumačite zakon ali mogu da razumem da ne možete sagledati sve ono što možemo videti mi koji se ovim poslom neposredno bavimo decenijama.