Šta nedostaje na turističkim desinacijama?

Očigledno je da mnogo toga nedostaje na destinacijama. Ali smo i svesni činjenice da se novci troše. Budžet za turizam nije mali!

Pitanje je samo kako se troši.

Pravo onoga ko drži kasicu je i da odlučuje o tome gde će potrošiti novce.

Ipak drznući se da kažem kako mislim da bi bar u jednom segmentu trebalo da se troši.




Na stranu to što nemamo Strategiju za turizam, niti Akcioni plan za turizam, tačnije nemamo NIKAKAV PLAN šta i kako razvijati u turizmu.

Plan izgleda postoji samo u nečijoj (ili nečijim) glavi, a prema koracima koji se preduzimaju rekla bih da je to neko (ili ekipa) koja baš voli 1) skijanje, 2) izrade master planova, pisanje projekata i sl. više od samog RAZVOJA turizma. 

Jer kako objasniti činjenicu da na nivou države ne postoji popis registrovanih kategorisanih smeštajnih kapaciteta u seoskom turizmu, da država nije osmislila i realizovala plansku edukaciju SVIH ljudi u seoskom turizmu, vinskom turizmu, i td. itd. Sve što je rađeno su projekti koji su realizovani samo za određeni region u zemlji i uglavnom samo od novaca koji su dobijeni kao strana donacija! Kao da sami ne možemo ništa uraditi.

Ali zato se novac za turizam trošio na "infrastrukturu" gde god je to moglo pa mi tako u jednoj opštini rekoše da su sa razvojem turizma krenuli jer su shvatili da jedino tako mogu rekonstruisati put! Jasno je i da su ulaganja u takvu vrstu infrasturkture najlakša za korupciju i "mažnjavanje love".

Prema rečima novinarke Novosti koja prati turizam i koja je pratila i sve što se dešava na Staroj Planini, za investicije na ovoj planini je država potrošila preko milijardu eur!
Ja sam mojom matematikom, sa ciframa koje sam skupljala po vestima sa portala stigla do cifre od oko 100 miliona eur ali i to je mnogo!

Mnogo mi je zato što bi mi bilo normalnije da sa razvojem turizma krene od nekog naselja na toj planini i da što veće benefiti ima lokalno stanovništvo, a ne ovako, uništi prirodu (pa malo i požar kao), pa seci drveće, gradi hotele na vrhu planine. Ne kažem da i ovako neće biti vajde ali bi za LOKALNU EKONOMIJU svakako bilo bolje da je ovako velike investicije koje donose benefit malom broju investitora (pri najveći investitor država!).

A šta nam sve nedostaje?

Pa nedostaje nam mnogo toga! Pre svega INFRASTRUKTURA koja će omogućiti pristup nekim već afirmisanim turističkim destinacijama ali koje ostaju nedovoljno posećene zbog loših ili nikakvih puteva. Tu pre svega mislim na put do Rajačkih i Rogljevskih pimnica, na put koji bi povezao Djavolju varoš i Caričin grad kod Lebana (dve fantastične turističke destinacije) i omogućio odličan jednodnevni izlet za turiste koji borave u Nišu (na primer), ili put koji se pruža grebenom Fruške gore koji odprilike od bombardovanja nije sređen. Ili put koji bi povezao B. Monoštor i Kupusinu kod Sombora (obzirom da veliku frekvenciju biciklista na Eurovelo 6, otvaranje marine u Apatinu (turistička ponuda za kruzere), pa mnogobrojne bicilističko pešačke staze, počev duž Dunava, Tise, Tamiša, staza duž kanala koji povezuje Palić sa jezerom u selom Velebit, staze oko Belocrkvanskih jezera, kao i brojnih drugih jezera u Srbiji, ...

Postoji zatim velika potreba za UREĐENJEM I RENOVIRANJEM brojnih spomenika kulturnog nasleđa koji su tobož pod zaštitom države a za koje se očekuje da ih vlasnici ili staraoci renoviraju. A oni najčešće ta sredstva nemaju ili ne znaju kako ista obezbede.

Dakle ja kada kažem infrastruktura u turizmu mislim pre svega na ovakve zahvate, a ne da država pod infrastrtukturom smatra ulaganjem u objekte koji svakako treba da budu u rukama privatnog sektora. Državam može ulagati i u sređivanje infrastrukture za nove turističke centre, ali nikako da bude i investitor u objekte. A u takve poduhvate ne sme u ovo vreme krize da ulazi dok se prvo ne nadju investitori koji žele da investiraju u takve objekte.

Zatim nam nedostaje mnogo EDUKACIJE I OBRAZOVANJA
Ovo ne bih previše obrazlagala jer smatram da nam treba edukacija na svim nivoima (od institucija u turizmu, kulturi, upravljačima zaštićenih prirodnih dobara, lokalnom stanovništu u turističkim centrima kao i "turističkim" selima i u svim sferama turističkih usluga (od vodiča, vinara, ugostitelja do menadžmenta hotela, agencija, i sl.).

Iako se najbrže stvari menjaju na polju TEHNOLOŠKIH INOVACIJA, i tu treba još puno da se radi i podstiče, kako od pristupa informacijama tako i do invacija koje će unaprediti zaštitu životne sredine, pristup invalidima i osobama sa specijalnim potrebama i sl.

Da bi se najbrže i najlakše napravio PLAN PRIORITETA, bilo bi dobro sprovesti ANKETU medju turističkim radnicima, vodičima, kreatorima programa ka domaćim i stranim turistima, pružaocima usluga, turistima. 

inicijativu smo započeli na portalu VisitSerbia.org i podržala je YUTA. Ipak, da bi rezultati bili što bolji to mora ipak biti i akcija pod pokroviteljstvom države jer (izuzimajući turiste), ostali učesnici u istraživanju žele da vide i svrhu istog.