Sigurna sam da nikakve subvencije ne bi mogle biti delotvorne kao što bi donele promene u sistemu obrazovanja. Pa tako i u turizmu. I krenuli smo. Videćemo da li ćemo uspeti.
U situaciji koju smo imali u poslednjih 25 godina, kada mladi nisu bili u mogućnosti da mnogo putuju, školovati se za turizam je izgledalo kao šansa da se kroz posao vidi i svet. Tražnja za školama i fakultetima turističkih smerova je rasla, a sa tim i broj mladih koji su bili školovani za posao u turizmu.
Svakako da Srbija nije visoko razvijena turistička destinacija, ali i da jeste, postavlja se pitanje koliko su ovi kadrovi spremni i obučeni za poslove za koje su se školovali.
Činjenica je da se stručnoj praksi ne pridaje dovoljno značaja a nastavni programi nisu uskladjeni sa potrebama privrede. Mladi koji završavaju škole i fakultete nemaju dovoljno ni znanja ni veština koja se od njih očekuju. Poslodavci danas očekuju od novozaposlenih NOVA znanja i veštine u skladu sa trendovima i novim potrebana koja će unaprediti njihovo poslovanje. Na žalost tokom školovanja, ovim novim znanjima i veštinama se ne pridaje previše pažnje.
Kada bi se tokom školovanja sticala znanja koja su u skladu sa potrebama privrede, mladi bi lakše nalazili posao ili bi sami započinjali biznis. Pitanje je da li su toga svesni i mladi ali i njihovi profesori.
Profesori moraju pratiti trendove, prenositi te informacije đacima, kroz praksu i različite zajedničke projekte se moraju više povezivati sa privredom, a praksa mora biti mnogo ozbiljnije organizovana.
Ako želimo da brže idemo u korak sa svetom, da kreiramo nove turističke proizvode za kojima sada postoji tražnja na (svetskom) tržištu, da kvalitet usluga bude na nivou koji sve zahtevniji turisti očekuju, da radimo promociju putem novih tehnologija i korišćenjem društvenih mreža, onda moramo pokrenuti i jednu pravu REVOLUCIJU u sistemu obrazovanja za kadrove u turizmu.
Da bismo promene pokrenuli neophodan je dijalog sa privredom, kako poslodavcima tako i zaposlenima. Tako je došlo i do ideje o ovom mini projektu: Obrazovanje i potrebe turističke industrije Srbije. O ovome sam prvo razgovarala sa članicama našeg klastera i odlučili smo da napravimo Forum o stručnoj praksi i obrazovanju u turizmu Srbije. Kada smo počeli pripreme shvatili smo da bi bilo dobro i pre tog dijaloga sprovesti istraživanje a njime obuhvatiti i sve buduće kadrove koji će raditi u turizmu.
Sasvim slučajno ali vrlo simbolično, Forum će se održati 5.oktobra u Master centru Novosadskog sajma.
Ukoliko bismo uspeli da obrazovne ustanove počnu i same raditi na prilagodjavanju svojih nastavnih planova i programa i ukoliko bi to i Minsitarstvo podržalo, onda bi poslodavci imali interesa da zapošljavaju mlade ljude, koji će im doneti nova znanja i povećati konkurentnost na tržištu ili bi stečeno znanje odvažilo mlade da u većoj meri i sami započinju sopstveni biznis u turizmu.
Onda nam zaista subvencije za zapošljavanje ne bi bile preko potrebne.
Evo i konkretnih predloga u prezentaciji na dnu teksta na ovom linku.
U situaciji koju smo imali u poslednjih 25 godina, kada mladi nisu bili u mogućnosti da mnogo putuju, školovati se za turizam je izgledalo kao šansa da se kroz posao vidi i svet. Tražnja za školama i fakultetima turističkih smerova je rasla, a sa tim i broj mladih koji su bili školovani za posao u turizmu.
Svakako da Srbija nije visoko razvijena turistička destinacija, ali i da jeste, postavlja se pitanje koliko su ovi kadrovi spremni i obučeni za poslove za koje su se školovali.
Činjenica je da se stručnoj praksi ne pridaje dovoljno značaja a nastavni programi nisu uskladjeni sa potrebama privrede. Mladi koji završavaju škole i fakultete nemaju dovoljno ni znanja ni veština koja se od njih očekuju. Poslodavci danas očekuju od novozaposlenih NOVA znanja i veštine u skladu sa trendovima i novim potrebana koja će unaprediti njihovo poslovanje. Na žalost tokom školovanja, ovim novim znanjima i veštinama se ne pridaje previše pažnje.
Kada bi se tokom školovanja sticala znanja koja su u skladu sa potrebama privrede, mladi bi lakše nalazili posao ili bi sami započinjali biznis. Pitanje je da li su toga svesni i mladi ali i njihovi profesori.
Profesori moraju pratiti trendove, prenositi te informacije đacima, kroz praksu i različite zajedničke projekte se moraju više povezivati sa privredom, a praksa mora biti mnogo ozbiljnije organizovana.
Ako želimo da brže idemo u korak sa svetom, da kreiramo nove turističke proizvode za kojima sada postoji tražnja na (svetskom) tržištu, da kvalitet usluga bude na nivou koji sve zahtevniji turisti očekuju, da radimo promociju putem novih tehnologija i korišćenjem društvenih mreža, onda moramo pokrenuti i jednu pravu REVOLUCIJU u sistemu obrazovanja za kadrove u turizmu.
Da bismo promene pokrenuli neophodan je dijalog sa privredom, kako poslodavcima tako i zaposlenima. Tako je došlo i do ideje o ovom mini projektu: Obrazovanje i potrebe turističke industrije Srbije. O ovome sam prvo razgovarala sa članicama našeg klastera i odlučili smo da napravimo Forum o stručnoj praksi i obrazovanju u turizmu Srbije. Kada smo počeli pripreme shvatili smo da bi bilo dobro i pre tog dijaloga sprovesti istraživanje a njime obuhvatiti i sve buduće kadrove koji će raditi u turizmu.
Sasvim slučajno ali vrlo simbolično, Forum će se održati 5.oktobra u Master centru Novosadskog sajma.
Ukoliko bismo uspeli da obrazovne ustanove počnu i same raditi na prilagodjavanju svojih nastavnih planova i programa i ukoliko bi to i Minsitarstvo podržalo, onda bi poslodavci imali interesa da zapošljavaju mlade ljude, koji će im doneti nova znanja i povećati konkurentnost na tržištu ili bi stečeno znanje odvažilo mlade da u većoj meri i sami započinju sopstveni biznis u turizmu.
Onda nam zaista subvencije za zapošljavanje ne bi bile preko potrebne.
Evo i konkretnih predloga u prezentaciji na dnu teksta na ovom linku.
Нема коментара:
Постави коментар
Hvala na komentaru!