Brzo prodje godinu dana od poslednjeg posta. Zašto? Pa shvatila sam da džaba krečim :).
Vlast jeste promenjena ali je u turizmu sve ostalo isto. Ispada da sam samo ja bila u krivu, a da nam u turizmu sve cveta.
U julu 2012, posle promena u vlasti napravismo konačno promene i u "svojoj kući" - udruženju agencija "JUTA". Formirali smo i odbor za receptivu i krenuli da radimo. U oktobru kao iz vedra neba stigla vest da je u septembru promenjen zakon! Vest sam ja slučajno našla na netu! Na sastanku UO sam pitala kolege da li neko nešto o tome zna i ispalo je da apsolutno niko nije bio obavešten! Dakle, za promenu zakona nije neohodno da se mesecima priča, piše, konsultuje stručna javnost, već može to i preko noći!
Dakle, država ako hoće može sve. I promene mogu biti i brze ako se hoće!
Tako promenuše zakon u samo jednoj ili dve stavke a sve ostalo što je bilo pogrešno i što se trebalo menjati u zakonu je ostalo! Valjda zato što misle da je dobro!
Pošto sam shvatila da drugih promena nema, onda vam ne preostaje drugo nego da podvijete rep i nadate se jednom lepom danu kada će promene doći. U tom čekanju u Srbiji i život prolazi.
Zato sam prestala da pišem.
Naravno, nisam prestala i da radim :).
U medjuvremenu sam promenila i mesto prebivališta. To više nije Srbija, ali tu sam kad god treba, ima neki važan sastanak ili sl.
U decembru je koleginica iz Panacompa, kojoj je očigledno bio pukao film od ovog našeg turizma uputila dopis svim receptivnim turističkim agencijama i TOS-u da se organizuje sastanak i pokrenu sa mrtve tačke neke stvari, a pre svega komunikacija. TOS potvrdio, najavio da će se sve snimati (valjda da bi više pazili šta će ko reći), pozvali i državnog sekretara.
Mi rekli šta smo imali, oni rekli šta su imali i ništa dalje se značajno nije desilo.
Koleginica "inicijator" u januaru krenula sa dopisma o nečemu o čemu uopšte nismo na tom sastanku razgovarali. Reakcije izostale, sve se umirilo.
Došli i prošli sajmovi, i u aprilu i maju mi (odbor za receptivu) u YUTA ponovo počeli da se sastajemo. Napravili smo i jedan sastank sa hotelijerima da bismo im kasnije i sastavili sve što smo imali da im kažemo i uputili im APEL.
Jedan drugi apel, tj. predlog za poboljšanje saradnje i stanja u receptivnom turizmu smo uputilii Ministarstvu i TOS-u.
I dalje ništa. Reakcija nema. Ali hajde čekamo promene. Krenulo je, pa valjda zahvati ovaj put i turizam.
U medjuvremenu se puštaju razni spinovi da bi valjda čovek pomislio da može i gore i da sve ovo i nije tako crno. Ćutimo, čekamo. Radimo svoj posao.
I onda dodje priča o I sv. ratu - zbog kojeg počinjem svoj rat (ili otvoreni sukob ili kako god to nazvali) sa TOS-om jer stvarno ne mogu više da ćutim. Prelila čaša.
Vlast jeste promenjena ali je u turizmu sve ostalo isto. Ispada da sam samo ja bila u krivu, a da nam u turizmu sve cveta.
U julu 2012, posle promena u vlasti napravismo konačno promene i u "svojoj kući" - udruženju agencija "JUTA". Formirali smo i odbor za receptivu i krenuli da radimo. U oktobru kao iz vedra neba stigla vest da je u septembru promenjen zakon! Vest sam ja slučajno našla na netu! Na sastanku UO sam pitala kolege da li neko nešto o tome zna i ispalo je da apsolutno niko nije bio obavešten! Dakle, za promenu zakona nije neohodno da se mesecima priča, piše, konsultuje stručna javnost, već može to i preko noći!
Dakle, država ako hoće može sve. I promene mogu biti i brze ako se hoće!
Tako promenuše zakon u samo jednoj ili dve stavke a sve ostalo što je bilo pogrešno i što se trebalo menjati u zakonu je ostalo! Valjda zato što misle da je dobro!
Pošto sam shvatila da drugih promena nema, onda vam ne preostaje drugo nego da podvijete rep i nadate se jednom lepom danu kada će promene doći. U tom čekanju u Srbiji i život prolazi.
Zato sam prestala da pišem.
Naravno, nisam prestala i da radim :).
U medjuvremenu sam promenila i mesto prebivališta. To više nije Srbija, ali tu sam kad god treba, ima neki važan sastanak ili sl.
U decembru je koleginica iz Panacompa, kojoj je očigledno bio pukao film od ovog našeg turizma uputila dopis svim receptivnim turističkim agencijama i TOS-u da se organizuje sastanak i pokrenu sa mrtve tačke neke stvari, a pre svega komunikacija. TOS potvrdio, najavio da će se sve snimati (valjda da bi više pazili šta će ko reći), pozvali i državnog sekretara.
Mi rekli šta smo imali, oni rekli šta su imali i ništa dalje se značajno nije desilo.
Koleginica "inicijator" u januaru krenula sa dopisma o nečemu o čemu uopšte nismo na tom sastanku razgovarali. Reakcije izostale, sve se umirilo.
Došli i prošli sajmovi, i u aprilu i maju mi (odbor za receptivu) u YUTA ponovo počeli da se sastajemo. Napravili smo i jedan sastank sa hotelijerima da bismo im kasnije i sastavili sve što smo imali da im kažemo i uputili im APEL.
Jedan drugi apel, tj. predlog za poboljšanje saradnje i stanja u receptivnom turizmu smo uputilii Ministarstvu i TOS-u.
I dalje ništa. Reakcija nema. Ali hajde čekamo promene. Krenulo je, pa valjda zahvati ovaj put i turizam.
U medjuvremenu se puštaju razni spinovi da bi valjda čovek pomislio da može i gore i da sve ovo i nije tako crno. Ćutimo, čekamo. Radimo svoj posao.
I onda dodje priča o I sv. ratu - zbog kojeg počinjem svoj rat (ili otvoreni sukob ili kako god to nazvali) sa TOS-om jer stvarno ne mogu više da ćutim. Prelila čaša.
Нема коментара:
Постави коментар
Hvala na komentaru!