Промена политике према туризму у Србији

Промена политике према развоју туризма треба да се одвија на два главна колосека:
1) Промоција

2) Развој

У претходном периоду нисмо имали нити адекватну промоцију нити смо имали развој који је плански вођен у правцу испуњења зацртаних циљева (а ни циљеве нисмо дефинисали како треба).

У циљу побољшања и убрзања ефеката активности држава може креирати и ПОДСТИЦАЈНЕ МЕРЕ ЗА РАЗВОЈ ТУРИСТИЧКЕ ПРИВРЕДЕ. 


 

РАЗВОЈ

1.      Дефинисање тела, институције која ће бити одговорна за развој туризма Србије

2.      Дефинисање стратегије и краткорочних Акционих планова, инвестиције и интервенција државе

3.      Дефинисање горућих тачака на дестинацијама кроз спровођење акције „Шта недостаје на дестинацијама?“  и њихово превазилажење

4.      Орјентација ка одрживом управљању туризмом на дестинацијама

5.      Трансформација ТО у ДМО

6.      Подизање конкурентности кроз перманентно образовање и усавршавање

7.      Остало (визе, очистити Србију од смећа, ...)

8.      Уређење рада туристичких водича

1.      Промена закона – у циљу заштите агенција од нелојалне конкуренције

(синдикалне и нво организације, оснивање фирми приликом организације великих догађаја, гаранције и одговорност агенција приликом реализације путовања, хотелијери, НВО, водичи и таксисти  који преузимају послове ТА, туристички водичи, ...)

2.  Дефинисати КО је у Србији надлежан за спровођење стратегије и развој туризма (да ли министарство или посебна институција).

Враћање статуса извозне делатности за услуге пружене страним туристима и уз остварен девизни приход

Развој и инвестиције:

Орјентација ка одрживом развоју:

Србија се мора обавезати на развој одрживог туризма. Уједињене нације су још 1999.г. усвојиле одлуку и препоруку за одрживо управљање дестинацијама, да би у 2002. била потписана и деклерација и план имплементације о одрживом развоју коју у усвојиле већ многе земље и дестинације а усвојене су и конкретне смернице за одрживи развој туризма на дестинацијама (http://www.gstcouncil.org/). Направљен је и водич за све оне који креирају политику развоја тзризма (ако желе да усвоје и компоненту одрживости): Making tourism more sustainable - A Guide for Policy Makers 

Сада већ и туроператори почињу да буду све више „одговорни“ и да посебну пажњу придају овим дестинацијама. Усвојени су и критеријуми за туроператоре и хотелијере који између осталог треба да служе овим предузећима као смернице за одрживост али и препорука за избор дестинација и добављача, ... Уколико би Србија усвојила све ове препоруке и уградила их у своје стратегије, то би утицало и на имиџ али и на привлачење пажње туроператорима, инвеститорима и све више „одговорним“ туристима. Тиме бисмо се обавезали да развојем туризма нећемо угрожавати природу, да ћемо подстицати развој локалне економије и бринути о социо економском аспекту развоја дестинација.

Утврдити хитно шта недостаје на постојећим дестинацијама у Србији (уз сарадњу са ТО, рецептивним агенцијама, водичима, ...) и на основу тога направити план активности за следећу годину (године) на пољу развоја и на плану инвестиција државе.

Креирати подстицаје (не морају бити субвенције) за мање инвеститоре (не само велике и иностране).

Објавити на једном месту све планове развоја нових туристичких дестинација (или атракција) са програмима подстицаја од стране локалних самоуправа и државе. Промовисати дијаспори и другим инвеститорима.

САОБРАЋАЈНА ИНФРАСТРУКТУРА

Саобраћајну инфраструкуру финансирати из буџета министарства за саобраћај које мора бити упознато и са којим се мора координирати око реконструкција путних праваца ка туристичким дестинацијама (атракцијама). И за ово треба направити анализу и план приоритета 

ДМО vs. TO

Туристичке организације се морају припремити за нове облике организовања и управљања по принципу ДМО – destination management / marketing organizacija / Предузећа којима ће бити правно потврђено партнерство прватног и јавног сектора./. Док се то не деси: Директоре ТО бирати конкурсом. У управним одборима ТО треба да седе људи из приватног сектора који ће бирати Директора ТО, предлагати пројекте и активности ТО и контролисати проток новца истих. Смањити бројзапослених у ТО у зависности од потреба и значаја ТО (у неким општинским организацијама које скоро да и нису неке туристичке дестинације имамо и преко 20 запослених!).

Подстицајне мере

Подстицајна средства се морају додељивати транспарентним и јасно дефинисаним конкурсима за субвенције, плански према стратегији и акционом плану који морају препознавати: 

• туристичке производе које Србија треба развијати
• предлоге за развој дефинисаних туристичких производа
• тржишта за те производе
• предлоге за глобални маркетинг као и кампање за сваки од тржишта

Подстицајне мере могу бити усмерене на:

1.        Подршка туристичким рецептивним агенцијама

2.        Подршка у креирању нових туристичких производа (међу њима и еко производима и развој туризма у заштићеним природним добрима)

3.        Подршка новим инвестицијама у туризму (и посебном пажњом према дијаспори)

4.        Подршка запошљавању, подршка за породични бизнис у туризму на селу и туристички не развојеним подручјима и сл.

5.        Подршка за учешће у Европским пројектима који за циљ имају развој туристичких производа и сл.

6.        Подстицаји за сваку врсту цертификација и увођења стандарда који би били у складу са стандардима ЕУ и светом

7.        Подстицаји за одрживо управљање дестинацијама и увођење еколошких стандарда

8.        Подстицаји за истраживање кретања тржишта, истраживања потрошње и ставова туриста у Србији, ...

9.        Подстицаји за туризам без препрека (за људе са тешкоћама у кретању),

10.     Подстицаји за очување баштине у неразвијеним туристичким дестинацијама

11.     Подршка за креирање и рад ДМО организација и кластера

12.     Подршка организацијама које спроводе едукације

13.     Подршка НВО организацијама које се баве развојем туризма на дестинацијама за набавку опреме

1.      Подршка извозних активности туристичког производа

Ова подршка би се односила искључиво на туристичке агенције које се баве рецептивним туризмом кроз повраћај пореза уплаћен на основу прихода од рецептивног туризма. Предлог Одбора за рецептивни туризам ЈУТА је да модел подстицаја буде што једноставнији а то би се могло регулисати кроз умањење пореских обавеза за износ који је релевантан износу 10% од девизног прихода који агенција оствари продајући турсистичке услуге (пакет услуга) ино тржишту (приход на девизном рачуну) на основу промета у претходној години.

Други подстицаји за рецептивне туристичке агенције:

• кроз подстицаје за креирање нових производа,
• улагања у наступе на сајмовима,
• улагање у промоцију (плаћене рекламе) укључујући и интернет маркетинг* и
• улагање у запошљавање младих туризмолога који би радили на овим пословима.

Поред подршке агенцима потребно је и поставити ефикасне моделе ППП (Private Public Partnership) у туризму: у маркетингу и промоцији, улагању у инфраструктурне капацитете, образовање и стручно усавршавање туристичких кадрова, безбедност, очување животне средине и културне баштине, и остале инвестиције од заједничког интереса. Ова сарадња треба да има не само краткорочни већ напротив, дугорочни приступ како би се повећале конкурентнске предноституристичке понуде Србије. Овај вид партнерства је омогућен и новим законом о јавно-приватном партнерству и концесијама.

• Подржати и промовисати CSR (Корпоративну социјалну /друштвену одговорност) која мора бити интегрисана у нову стратегију развоја туризма Србије јер то није само тренд већ друштвени имератив и предуслов за дугорочни економски просперитет и конкурентност. 
• Подржати субвенцијама оснивање малих породичних пансиона са капацитетима до 30 лежајева у неразвијеним и руралним подручјима као и активности које могу промовисати авантуристички туризам, оснивање кампова, подизање малих приватних пристана на пловним рекама, набавку бициклова и опреме која би омогућила дуже задржавање туриста (али само за домаћинства која имају регистроване смештајне капацитете, и не условљавајући да то морају бити НВО)  ... 
• Субвенцијама и подстицајима подржати увођење европских стандарда, цертификата и едукација које треба да допринесу успешнијем пословању породичним, малим и средњим предузећима у туризму. 
• Подстаћи запошљавање младих туристичких и угоститељских радника кроз обезбеђење плаћене праксе у трајању од годину дана (може се звати и прва шанса пошто би било плаћено здравствено и социјално осигурање) али без обавезе послодавца да младе раднике задрже. / Условљавањем да се млади радници задрже дуже од годину дана, демотивише послодавце јер не могу одмах на почекту бити сигурни да ће им запослени задовољити његова очекивања а и млади радници су аутоматски мање стимулисани да се доказују сматрајући да имају обезбеђен посао на две или три године!/
• Гарантовати финансијску подршку у виду сопственог учешћа свим организацијама којима ЕУ одобри средства за ИПА ЦБЦ или друге пројекте.
• Подстицати увођење модерних технологија, иновација које имају за циљ унапређење пословања, уштеду енергије, заштиту животне средине и прилагођавање понуде туристима са посебним потребама.
• И друго набројано.