Eko turizam i birdwatching na destinacijama u Srbiji

Ovaj tekst je prvobitno trebalo da bude moja opservacija na temu razvoja turizma u NP Đerdap (posle posete na koju sam pozvana da bih dala svoje stručno mišljenje o razvoju birdwatching-a odnosno posmatranja ptica), ali sam pišući shvatila da se sve ovo može odnositi i na bilo koji drugi naš nacionalni park ili zaštićeno prirodno dobro u Srbiji.

Neću se odmah baviti birdwatchingom jer mislim da on mora doći kao šlag na tortu. 

U redovima koji slede takstivno sam pobrojala kojim redosledom se mora razvijati eko turizam na jednoj destinaciji i kakva usluga mora pratiti taj razvoj. 

- Podizanje svesti

- Razvoj turističih proizvoda za domaće turiste (đački turizam i ostali) 

- Ponuda za strane turiste (ali naravno odnosi se i na domaće)

- Birdwatching

- Uslovi koje birdwatcheri i ostali eko turisti očekuju od pružalaca ostalih usluga

Da bi se jedan nacionalni park ili zaštićeno prirodno dobro posvetilo razvoju turizma i krenulo sa njegovom promocijom, potrebno je da i upravljač, lokalno stanovništvo, lokalna TO, lokalna uprava (sve do gradonačelnika), dakle SVI budu SVESNI vrednosti kojima raspolaže njihova destinacija i da budu PONOSNI na to. To je i polazna osnova za kreiranje brenda jedne destinacije. U trenutku kada je većina naših nacionalnih parkova ili drugih zaštićenih prirodnih dobara većinu prihoda sticala od seče šuma i lova i nije u dovoljnoj meri posvećivala pažnju održivom razvoju, mi u ovom trenutku nemamo ovakvu situaciju ali vremenom možemo doći do nje.

U kreiranju atmosfere da su svi oni svesni i ponosni na ono što imaju moramo početi od toga da moraju prvo ceniti prirodu i sve ono što ide uz nju. Dakle i biljni i životinski svet.

Podizanje svesti se interno može postići kroz organizovanje stručnih radionica, a na lokalnom nivou je neophodno raditi što više na  da bi se promociji biljnog i životinskog svet kroz reportaže lokalnih medija, kroz publikacije TO, JP Đerdap i sl. Kroz uključivanje škola, NVO i sl. Ovih činjenica moraju posebno biti svesni SVI zaposleni u JP Đerdap, tur. organizaciji, zatim pružaoci turističkih usluga kao i ljudi iz lokalne samouprave. Mogu se takođe organizovati i studijske posete drugih medija koje ciljaju ili određena tržišta ili imaju nacionalnu pokrivenost ili pokrivaju interesovnja određeniih ciljnih grupa.

Ipak mislim da ne moramo čekati da prvo završimo ovaj proces pa da se tek onda kreće u procese koji treba da pokrenu turizam. Na ovome se mora raditi paralelno.

Kao što se i procesi za razvoj eko turizma moraju raditi paralelno na dva koloseka. Jedan se tiče domaćeg turizma tj. privlačenja domaćih turista, a drugi se tiče ino gostiju.

Domaćim gostima se mora pružati više pažnje jer je domaći gost uvek najvažniji gost. On će se pre vratiti na destinaciju ako je zadovoljan i njegove prepruke će imati veći efekat na broj dolazaka njihovih prijatelja nego kod stranog gosta.

Što se tiče domaćeg turizma ja bih ovde razdvojila dve velike ciljne grupe:

1   1)      Đaci – tj. đački turizam – kao najmasovniji oblik turizma, bar kad je naš domaći turizam u pitanju

2   2) Ostali: ljubitelji prirode, porodice, foto zanesenjaci, planinari, avanturisti i sl.

Što se tiče đačkog turizma, trebalo bi da se osmisle radionice za decu koje bi se sprovodile u NP Đerdap. 

Ovde najviše vidim angažovanje zaposlenih u ovom preduzeću koji su već iskazali želju da se bave turizmom. 

U ovaj proces se može uključiti neki fakultet za turizam koji u svom programu ima i animaciju pa da svoja znanja prenesu zaposlenima u NP Đerdap i pripreme ih za rad sa decom.

Vezano sa ovim, tamo sam spominjala iskustvo iz Mađarske, gde postoji program Forest school – open school. Projekat je rađen u saradnji Ministarstva za edukaciju, Ministarstva za zaštitu i vodu, Premijera i Ministarstva za decu, omladinu i sport i trajao je 6 godina. Cilj programa je da svako školsko dete poseti „Šumsku školu“ najmanje jednom u svom životu. U okviru toga se dodeljivao certifikat QUALIFIED FORESt –School Service Provider titula za 3 godine i amblemom detlića.

Kada bi u našoj zemlji postojao jedan ovakav program, to bi značilo (siguran) posao za sve naše upravljače životnom sredinom i sigurna sam da bi uticalo ka njihovom značajnijem okretanju ka eko turizmu.

Trenutno postoji problem i sa tenderima koje škole objavljuju za izvođenje đačkih eksurzija. Agencije više ne mogu same da predlažu destinacije. Da bi neka škola tražila da poseti neki NP ili zaštićeno prirodno dobro, morala bi da bude UPOZNATA da isti imaju dobro pripremljene programe za školski uzrast. To se između ostalog može postići i organizovanjem promotivnih poseta od strane direktora škola (i nastavnika). A može se uticati i na Ministarstvo da nešto preduzmu povodom ovog „izazova“.

Što se tiče druge (povelike) ciljne grupe, mišljenja sam da bi NP Đerdap zajedno sa TO Majdanpek mogao poraditi na osmišljavanju različitih događaja i manifestacija (ili tematskih vikend paketa) koji bi u određenim periodima imali za cilj privlačenje različitih ciljnig grupa turista. Kroz kalendare događaja, koji bi se predstavili već na BG sajmu (februar) bi se tako najavali događaji, vikendi za celu godinu. Njih ne mora biti previše za početak.

Flajeri na kojima bi se štampao kalendar treba da budu po ciljnim grupama, a izmene u programu u odnosu na sezonalnost.

Na primer:

Za porodice sa decom: 4-5 termina u toku godine (paketi sa različitim programima ali na primer: radionica u Lepenskom viru gde bi deca učila kako su nekada ljudi živeli, pa da vajaju skulpture kao što su to radili ljudi pre 8.000 godina, vožnja Dunavom, odlazak na hranilište divljači u vreme kada bude mlade divljači, šetnja u pratnji rendžera do nekog od vidikovaca, posmatranje ptica na Velikoj Vrbici (samo bih taj lokalitet preporučila za početnike), ...  Osmišljavanje Family vikenda bih posebno preporučila jer na našem tržištu nema jasno definisanih programa namenjih ovoj ciljnoj grupi a sigurana sam da bi roditelji iz Beograda, Novog Sada i drugih većih centara jedva dočekala neke dobro osmišljene sadržaje za njihovu decu. Još ako bi im se pružila prilika da sa poverenjem prepuste svoju decu bar na trenutke animatorima a da oni na miru uživaju u lepotama prirode i ćaskanju sa prijateljima, ili nekim drugim, posebno za njih osmišljenim aktivnostima (učenje kuvanja riblje čorbe na primer za tate, upoznavanje sa pozitivnim svojstvima lekovitog bilja NP Đerdap za mame (i tate J)  i sl.), sigurna sam da bi ovakvih turista bilo dovoljno. Primere dobre prakse možete potražiti na internetu a ja vam predlažem primer sedmodnevnog boravka u Jelouston parku za porodičnu avanturu ili ove zaniljive programe za "maminu decu"  ili možete pogledati servis za sve nacionalne parkove u Americi koji pruža podršku NP u edukcijama, promociji i sl. Pogledati i kalendar dogadjaja u jednom NP na Havajima ali pogledajte i strukturu sajta, gde se kreće prvo od informcija kako doći, pa radno vreme, itd. Posebna zabava se može kreirati i u Avantura parkovima poput ove (a slično imamo i mi na Ada Ciganliji). 

Foto vikendi (za ljubitelje dobre fotografije a pretpostavljam da tu mogu biti i mladi od 20-tak godina do starijih, bez dece): Buđenje proleća, Bućka, ptice nad Gvozdenom kapijom,... Uživanje u jesenjem koloritu Đerdapa Letnji zalazak sunca nad Đerdapom, Skrivene tajne Đerdapa i sl.... (smisliti inspirativnije naslove). Svaka ova akcija se može koristiti i za promociju desinacije na društvenim mrežama a može se organizovati i neki foto konkurs sa prigodnim nagradama (još jedan dodatni vikend na Đerdapu i sl.).

U periodu kada se organizuju neki od ovih vikenda mogu se organizovati i posete pećinama, tragovima vukova ili medveda (ako ih ima na destinaciji) i sl. Ovi sadržaji se mogu nuditi i stranim turistima, jer za takvim stvarima postoji veliko interesovanje.

Sportski i adrenalinski vikendi: kreiranje novih događaja tipa: Vikend za orjentiring na Đerdapu, Vikend za džip avanturu na Đerdapu (u delu koji nije NP), Triatloni i sl. Mountibajk vikend, Đerdapski (pešački) maraton (poput Fruškogorskog), ... i što više onoga što bi napravilo što manje štete. Vodeći računa da ove aktivnosti ne poklapaju sa periodima razmnožavanja, podizanja mladih, ... U ovaj kalendar ubaciti već postojeće događaje a u pomoć oko organizacije ovih novih pozvati organizacije koje se već bave sličnim ili im prepustiti kompletnu organizaciju i samo pružiti potrebnu podršku za realizaciju na terenu.

Ovo bi dakle bili predlozi za unapređenje domaćeg turizma na Đerdapu. Svaki od ovih predloga bi se morao razrađivati i posebno pažljivo pripremati.  Svaka ova akcija mora nositi konotaciju potrebe zaštite tokom realizacije aktivnosti. Ljudima se konstantno mora ukazivati da prirodu moramo čuvati i poštovati, da se ptice i životinje ne smeju ni na koji način ugrožavati. Ljudima se mora objašnjavati da posle našeg  boravka u prirodi sve mora ostati lepo ili čak unapređeno za buduće generacije.

Ovi programi zahtevaju da budu unapred objavljeni i planirani kako bi i svi nosioci usluga smeštaja mogli i sami iste programe promovisati. (A na sajtu TO i NP da bude odvojena cena paket aranžmana bez smeštaja i spisak smeštaja i ugostiteljskih objekata koji će biti u ponudi (i koji će pripremiti prigodne cene za njihove usluge).

Strani gosti:

Trenutno na Đerdapu imamo dve grupe turista:

-          Biciklisti (najviše)

-          Turisti na kulturnim turama kroz Srbiju (i Balkan) (manje)

Iako Iron Gate ili Eiserne Tor često spada u najveće atrakcije na njihovom putešestvju, činjenica je da Đerdap to nije u dovoljnoj meri materijalizovao.

Da bi se povećao broj noći na destinaciji ili potrošnja, potrebno je učiniti više napora u predstavljanju destinacije i više sadržaja koji će se nuditi na istoj.

Pored ovih turista, Đerdap može računati i na turiste koji praktikuju pešačke ture. Preduslov za to je da postoji dobra i pouzdana mapa sa definisanim pešačkim stazama i opisima istih. Poželjna je i knjiga sa preciznim opisima staza koju bi planinari mogli koristiti na licu mesta. Moderne tehnologije poput aplikacije za GPS pozicijama bi takođe mogle biti korisne i ulivale poverenje turistima za se osećaju sigurno i bezbedno na destinaciji, a što je jako važno kod pešačkih tura.

I sad (tek) stižemo do birdwatchinga.

Birdwatcheri su visoko osvešćeni turisti po pitanju ekologije i održivog razvoja i prosto kod njih ne prolazi da se na jednom lokalitetu u isto vreme nudi i lovni turizam (pogotovo lov na ptice) i posmatranje ptica.

Za birdwatching nije neophodna infrastruktura. Ako bi postojala, ona mora biti adekvatna, namenjena isključivo posmatranju ptica i na adekvatnoj lokaciji. Platforma na nekom lepom vidikovcu nije isto što i osmatračnica za ptice!

Osmatračnica za ptice mora biti na lokaciji na kojoj se u određenom dobu dana, i u određenom delu godine garantovano mogu posmatrati neke ptice. Dakle, neko mora TAČNO znati kada je to, a posmatranje ptica tome mora biti podređeno. I mora biti napravljena po specifikacijama za posmatrače ptica (ni blizu čekama za ptice ili običnim vidikovcima!). 

Posmatrači ptica ne idu da gledaju ptice kada se naspavaju već onda kada znaju da će moći da vide ptice. Vodič za posmatranje ptica mora znati da prepozna i u letu i po zvuku sve vrste ptica koje se mogu sresti na destinaciji. Mora biti sposoban da uoči pticu i da gostima skrene pažnju na nju. Uz sve to vodič mora brinuti o gostima i razumeti njihove potrebe, poštovati ranije dogovrenoj satnici itd. Vodič mora dobro govoriti engleski jezik i pored lokalnih naziva ptica i adekvatnog (a ne bukvalnog) prevoda na engleskom, mora znati i njihove nazive na latinskom. Vodič takođe mora imati i široko znanje i o drugim srodnim oblastima (biljni životinjski i biljni svet), ali i o kulturi, tradiciji, običajima i svemu drugom što može uputpuniti doživljaj na destinaciji. Dakle vodič mora biti dobro pripremljen za taj posao.

I vodiči ali i oni koji budu radili na promociji posmatranja ptica, treba da ne mora da bude podudarnosti između vrsta ptica koje se nama čine interesantnim i onim koje mogu zanimati stranog turistu. (Primer da smo imali birdwatchere koji su „odlepili“ za sovama dok ih beloglavi supovi nisu nešto oduševili). Takođe treba znati da njima nisu interesantne samo grabljivice i veći primerci ptica već se nekada mogu oduševiti i nekom malom ptičicom dok naš lokalac neće biti ni siguran koja je to ptica.

Vodič mora znati i vrhunske etičke kodekse koji vladaju među posmatračima ptica i mora ih poštovati na destinaciji.

Moja preporuka svima koji bi da počnu da se bave birdwatchingom je da ne vežbaju na prvim gostima i ne reklamiraju na svojim sajtovima da imaju birdwtching u svojoj ponudi a da im oni koji bi trebalo da budu lokalni vodiči ne prođu adekvatnu obuku ili bar posete neke od lokaliteta za posmatranje ptica u Mađarskoj, Austriji, Rumuniji ili Bugarskoj i provedu tamo najmanje dva dana. Birdwatcheri su zaista specifični i zahtevni i zato se pripremama za ovu vrstu turizma mora posvetiti značajna pažnja.   

Iako rekoh da za birdwatching nije neophodna infrastruktura ipak ću nabrojati šta je poželjno:

Info table: mogu biti velike na kojoj je ceo lokalitet sa svim najznačajnijim pticama koje se na lokalitetu mogu naći (nemojte raditi bez konsultacije sa stručnjacima), i male koje mogu biti postavljene na nekim lokacijama odakle se gotovo svakodnevno mogu gledati neke posebne vrste ptica.

U blizini ugostiteljskih objekata takođe prepručujem postavljanje adekvatnih tabli, koje mogu biti i sa zvučnim efektima, sa nasnimljenim zvucima ptica kako bi turisti mogli učiti i da prepoznaju ptice po njihovim zvucima. Ovo može posebno biti interesantno deci, a na taj način dižemo njihovu svest o zaštiti ptica i njihovih staništa.

Kad spominjem staništa, da kažem da pravi birdwatcheri NIKADA neće tražiti da im pokažete gnezda neke ptice pa bio to i orao krstaš ili orao belorepan! Pravim birdwatcherima je dovoljno da uživaju u posmatranju njihovog leta ili da čak samo prepoznaju pticu po zvuku i ako se minimum dve osobe slože da je to zvuk određene ptice, oni će ih zabeležiti u svoj tefter da je ptica viđena.

Od plovila, ne dolaze u obzir ona sa preglasnim motorima koja će uplašiti ptice. Grupe birdwatchera su od 5-15 pa bi do 15-tak osoba trebalo da bude i kapacitet plovila. Po mogućstvu na električni pogon tj. onaj koji neće zagađivati sredinu. 

Bilo bi lepo ako bi upravljač posedovao i dva do tri teleskopa i što više dvogleda. 

I samo u dve rečenice da kažem, da trenutno postoji najveće interesovanje za posmatranje sova u Srbiji i to od strane britanskih turista. Oni su toliko oduševljeni brojnošću i raznovrsnošću naših sova da predlažu da nam sova bude i „nacionalna ptica“  ili znak u promociji Srbije!

Birdwatching ili posmatranje ptica neće doneti preporod nekoj destinaciji ali svakako mogu povećati broj poseta ako na istoj postoje ptice koje mogu biti interesatne ovoj ciljnoj grupi. Posmatranjem ptica se mogu privlačiti i novi domaći turisti, a posebno đačke grupe ali za đake se mora spremiti adekvatnom opremom (teleskopi, dovoljno dvogleda, ...). Pored ulaznice i angažovanja vodiča, ovim grupama se mogu prodati i ugostiteljske usluge a često i usluge smeštaja (bilo da su u posedu upravljača ili eksterno).

Što se tiče smeštaja, kao i za ostale ciljne grupe, trendovi koji se nameću su takvi da turisti pogotovo na ovakvim destinacijama traže da pored toga što smeštaj mora biti na najvišem mogućem nivou higijene, on mora biti i doživljaj lokalne sredine. To bi značilo da smeštaj mora biti čist, uredan, sa samo po nekim detaljem koji će asocirati na okruženje. To može biti fotografija predela iz okruženja, starinska ponjava (ali oprana i bez prašine), sapun ili šampon mogu biti od lokalnog proizvođača od bilja sa te destinacije. Preporučuje se posteljina od čistog pamuka, bez opterećujućih dezena, ispeglana, vrhunski zategnuta. Ako je u pitanju privatan smeštaj, onda iz soba gde gosti spavaju mora biti izneto SVE što ne služi ničemu i skuplja prašinu! Igračke, lične uspomene i sl. Ormani takođe moraju biti ispražnjeni. Gost koji uredno plaća sobu ne želi da ima utisak da spava u sobi nečije ćerke ili unuka, već da je ta soba namenski spremna za turiste.  Od domaćina i domaćice se očekuje da ne budu previše napadni u svojoj ljubaznosti prema gostima. Da im ostave dovoljno vremena da sami uživaju na terasi ili dvorištu i da im budu na raspolaganju samo ako im nešto treba. Ako mogu da biraju između hotela i privatnog pansiona sa domaćinskom atmosferom u kojima će ih usluživati domaćin sa svojim ukućanima, uvek će se pre odlučiti za drugu opciju.

U objektima koji se preporučuju za ugostiteljske usluge mora biti specijaliteta lokalne kuhinje, uz ambijent koji će takođe predstaviti duh i tradiciju lokalnog stanovništva. Za goste koji će se duže zadržati na destinaciji potrebno je obezbediti raznovrsnu kuhinju, ponuditi i tradicionalne nacionalne specijalitete (sarma, podvarak, pasulj, ... a ne samo roštilj i velike količine mesa). Obroci treba da sadrže manje količine mesa a više povrća. Često se dešava da u restoranima nema domaćeg piva ili domaćeg vina. Za strane goste je to naprosto ne razumljivo! Često prepričavam anegdotu sa belgijskim turistima koji nisu hteli da ostave bakšiš konobaru u jednom restoranu u Beogradu samo zato što nisu imali domaćeg piva. Vino koje se poslužuje bi trebalo da je kvalitetno (i certifikovano) a ne neko najjeftinije (treba znati da se strani turisti razumeju u vina prilično dobro). Što više namirnica treba nabavljati od lokalnih proizvođača i to treba navoditi i naglašavati turistima i time opravdavati da pružanjem usluga turistima se pomaže i lokalnom stanovništvu. To stranci jako vole da čuju (pod uslovim da je to zaista tako), a više domaći turisti nego strani, vas mogu zamoliti i da im nabavite ili da ih uputite gde mogu kupiti domaći med, sir, rakiju ili nešto drugo što su konzumirali u vašem restoranu.

Dešava se i da među turistima ima vegerarijanaca, a uviđamo da neki naši kuvari onda prosto ne znaju šta da im ponude, ili znaju za prve dve večeri ali dalje im ponestaje inspiracije. Neki naši kuvari na žalost ne razlikuju vegetarijanstvo od posne hrane. I poslednje što će zvučati najčudnije, molimo naše konobare da imaju OSMEH prilikom usluživanja gostiju! Znamo u kakvim vremenima živimo i znamo da ni njima nije lako ali ako se gostima obrate OSMEHOM, možda dobiju i nešto veći bakšiš. Higijena konobara i svi prednji zubi bi trebalo da se podrazumeva, pa o tome neću pisati (ali dešavalo se).

Treba izbegavati radio u restoranu, već birati muziku koja će biti odgovarajuća za doba dana i atmosferu koja se želi napraviti. Treba znati da ovi turisti često i nisu raspoloženi za provod i da je njima veće uživanje provesti veče u mirnoj atmosferi, rano se povući na spavanje da bi ujutro ranije mogli ustati ili da bi pred spavanje sredili svoje fotografije ili beleške koje prave tokom putovanja. Zato je važno obezbediti kvalitetnu WI-FI konekciju u celom objektu, koja može ali i ne mora biti besplatna.  

Nadam se da nisam previše "udavila". 

Jedva čekam vaše komentare i pitanja!