недеља, 16. март 2014.

Predizborna noć

Po prvi put za mog života, sa 23 godine u privatnom biznisu, imam potrebu da javno kažem da podržavam jednu političku opciju. 

Iako je to "politička" opcija, moj razlog zbog kojeg ovako snažno podržavam ovu listu je ekonomske prirode. 

23 godine radim  (počeh kao najmlađi vlasnik firme u Novom Sadu tog januara 1991.), od toga poslednjih 13 godina u sferi "incominga" ili "receptivnog" turizma, sledim svoj nagon da kroz turizam menjamo Srbiju na bolje, izmišljam svašta nešto što bi doprinelo boljoj promociji Srbije (od VisitSerbia portala i rezervacionog sistema, pa preko Dunavskog turističkog klastera i projekta Bogatstvo različitosti, do novih i inovativnih tura (najnovije ture I sv. rat, vinske ture, Šoping ture po Vojvođanskim selima, Putevima Nikole Tesle, Putevima Zmajeva kroz Srbiju, ...). Mogu reći da sam ovih 23 godine skoro stoprocentono posvetila svom poslu i dala svoj maksimum (u datim okolnostima). 

Zato je i moje gledanje na ovu političku situaciju u zemlji kroz prizmu tog mog posla (koji mi je omogućio i da dosta putujem po svetu) ali i pomalo kroz prizmu dešavanja u Grčkoj u kojoj sada živim i odakle vodim posao u Srbiji. 

Moj pogled na našu (turističku) stvarnost pišem na ovom blogu od 2010. Bila je to godina kada sam shvatila da sam usamljena u svojim stavovima, da nema ko da me čuje, kada sam mislila da počinjem da ludim jer su me oni koji bi trebalo da podržavaju ovo što radim pravili ludom. (To i danas čine). 

Mislila sam da ću pisanjem stvoriti oko sebe krug ljudi koji će me podržati, pokazati mi da nisam sama i da nisam luda. Vremenom sam shvatila da je većina ljudi u turizmu zaposlena partijski i da nema baš ko da me čuje. Tu i tamo su stizale reči podrške od privatnog sektora ali i to najčešće telefonski i sa strahom da se nešto javno napiše. 

Pisala sam o raznim temama (izdvajam samo neke):  
Svetskoj krizi kao šansi koju naravno nismo iskoristili, Kako smo trošili novce, o predstavljanju na nekim sajmovima (mogla sam i mnogo više jer sam se nagledala svega, ali je i ovo dovoljno), o mojoj časnoj ponudi TOS-u koja je završena tako što je TOS prihvatio saradnju sa jednom američkom firmom za rezervisanje smeštaja u Srbiji koji je u to vreme imao samo 6 hotela u Srbiji (a danas tek 25 za razliku od VisitSerbia sajta koji je em domaći em u to vreme imao preko 40 hotela u Beogradu i još oko 120 hotela u širom Srbije), o razvojnoj agenciji za turizam (Nacionalna korporacija za turizam) i investicijama u turizmu, tj. tome kako se Nacionalna korporacija ne bavi razvojem što bi bilo za očekivati obzirom da nemamo instituciju koja se time bavi, Reviziji strategije za turizam koju je finansirala EU sa milion eur a koja na kraju nije ni ugledala svetlo dana, ... i o mnogo čemu drugom. 

Pa su došli izbori 2012.g. i izrevoltirana onim što sam pročitala u stranačkim planovima na temu turizma koji su ponuđeni građanima za glasanje i svim i svačim pročitanim u istima, sela i ispisala ključne stvari koje bi onaj koji dođe na vlast trebalo uraditi po pitanju turizma. Nadala se da će oni koji dođu na vlast sprovesti bar nešto od toga. No međutim, posle godinu dana hajmo hopa cupa, rekonstrukcija, pa eto ni pola godine a ono izbori ponovo. I 'ladno nam ukradoše dve godine! 

U međuvremenu se aktivirah i u odboru za receptivu YUTA gde smo bar usvojili zajednički stav i predlog incoming agencija prema Minsitarstvu i TOS-u. Borismo se da nam za hotele ne uvedu porez od 20%, a desila se i ona Kap koja je prelila čašu i moj otvoreni sukob sa direktorkom TOS-a (septembar 2013.). I onda jovo-nanovo pisala o tome šta nam je činiti u turizmu danas (juče)

Osim podrške koje sam dobila od kolega iz YUTA, shvatila sam da ova vlast neće sprovesti ništa od onoga što sam očekivala i da nema nameru da išta menja u turizmu. Čak shvatam da se nastavljaju realizovati svi Dinkićevi planovi kao da je čovek i dalje u vlasti. Slobodna sam da prognoziram da i ako ne pređe cenzus, da će čovek biti prvi (tajni ili javni) Vučićev savetnik jer sve ukazuje na to da smo se posle kratkog Radulovićevog ministrovanja vratili na Mlađinu školu ekonomije (i turizma). 

Ona se svodi na to da se ulaže samo u "infrastrukturu", da se sve nade polažu u strane investitore, da će biti još manje para za promociju koja nam je neophodna (podsetiću i na Meru 6 koju nam je Vučić obećavao u julu mesecu a koja je govorila upravo o promociji zemlje, a ja se eto ponadala). 
Sudeći po promenama koje se nisu desile u TOS-u i TOB-u (Popovića u TOB ne računam kao promenu koja će doneti promenu), jasno je da SNS nema kadra i da su im postojeći ljudi na ključnim pozicijama u turizmu Srbije sasvim ok. A nisu uopšte ok. I ne mogu biti oni koji ne žele da razgovaraju sa ljudima iz struke, koji su skloni spletkarenju, napadu kao najboljoj odbrani, ignorisanju bili kakve inicijative koja dolazi iz zemlje ili inostranstva, pa čak i onih za koja nisu bila potrebna finansijska sredstva. To su ljudi koji godinama protežiraju JEDNU incoming agencije i još nekoliko NVO organizacija koje nazivaju agencijama a nalaze sa na sajtu TOS-a na spisku upravo "incoming" agencija. Ni primedbe YUTA turističkoj inspekciji i TOS-u nisu dale rezultate da se lista koriguje. 

Jasno je dakle da se ništa neće promenuti, jasno je da će se narednih par godina trošiti novci na razvoj još jedne ski destinacije u Srbiji (Golije, hm, a evo i požara**!), umesto da smo utvrdili prvo šta nam nedostaje na postojećim destinacijama i investirali u iste jer za mnogo toga i nisu potrebne velike investicije. Jasno je da se "promocija" svodi na promociju investicija - kao da će investitori doći na destinaciju koja ni sama sebe ne promoviše! (to je pokazao i primer Stare Planine, jer sam i lično srela" izaslanike" u Moskvi koji su tamo pokušavali naći investitore, a kada su videli da investitora nema onda ipak država sama izfinansirala). Dakle, država će investirati u ono što treba da investira privatan sektor, (zaboravih pomenuti i studentska odmarališta na Paliću koje su pomenuli kao DRŽAVNU investiciju), a onda ćemo jednog dana saznati da u ugovorima o izgranji postoje i drugi investitori (kao što je na primer sumnjivi neki "Američki investicioni fond" koji je jednim delom suvlasnik hotela na Staroj Planini! A onda će preko (jedne) noći oni postati i većinski vlasnici istih. Samo čekam. O giga-mega projektima tipa Beograd na vodi koji se kao započinje u vreme kada nismo namakli ni one tri milijadre samo za popunjavanje rupa u budžetu neću ni da pričam. 

E zato ja podržavam Radulovićevu listo Dosta je bilo - RESTART. Jer stvarno, dosta je bilo!
Prvo zato što sam jedino u njegovom programu prepoznala jasne MERE koje trebamo preduzimati da bi menjali ovu žabokrečinu od društva. 

Zato što se zalaže za javnost ugovora. 
Mnogi bi bili iznenadjeni kada bi znali koliko smo svi mi koji nismo u dilu na tenderima sa političerima u kreditima i koliko nas uguši administracija. Kao da nam bitka sa PARAZITIMA nije dovoljna. 
Zato što se zalaže protiv partijskog zapošljavanja i stvaranja parazita i zato što se zalaže za univerzalnu zdravstvenu zaštitu.  
A najviše mi se dopada zato što je čovek čvrsto na zemlji i što kaže da je ovo MARATON a ne SPRINT i da moramo menjati zakon po zakon.

Od letos čitam sve njegove tekstove na blogu, pratim sve njegove izjave i najviše svojih stavova pronalazim upravo u njegovim. Prepoznah u svemu ovome i ono što ja očekujem od ove države i sve ono za čega bih se i sama zalagala. Samo u ovom programu vidim slamku spasa. Smatram da nisam više ni mlada ni naivna da bih poverovala praznim obećanjima, ili obećanjima onih koji kažu nismo dobro radili ali dajte nam još jednu šansu! E pa ne može! DOSTA je bilo! Jedni nam uzeli ove dve poslednje godine, jedni drugi deset prethodnih, treći uzeli devedesete, a nas PROĐE ŽIVOT! A život je jedan i nemamo šansu za reprizu! 


Prvo sam na konferenciji RESTART u Sava centru u decembru gde se Radulović obraćao privrednicima shvtila da većina onih koji privređuju i stvaraju novac koji ovi "PARAZITI"* troše, isto kao i ja podržavaju Radulovićeve reforme, a zatim sam tokom ovih poslednjih mesec dana na Facebooku a još više na twitteru pronašla ljude koji razmišljaju isto ili slično. Shvatih da nisam sama. I da nisam  luda.  

Ono što nisam našla u Radulovićevom planu i što zameram, je plan šta ćemo i kako u turizmu. Ipak verujem da će i to doći na red i da će biti sistematičan kao što je i u ovim reformama koje je započeo. 

Do sada sam uvek izlazila na izbore i imala svoje favorite među "demokratskim" opcijama. Ali i radila sam sa njima i gledala šta rade i ostala (uglavnom) razočarana (da ne obrazlažem dalje). Nikada nisam bila član neke stranke i to sam (i na svoju štetu) svuda isticala. Od sada se to menja. 

Svesna sam činjenice da sutra lista Dosta je bilo Restart možda ne pređe cenzus i da se sve nastavi po starom. Ne verujem da stari ljudi mogu doneti nešto novo jer su se svi već pokazali. Ako se to desi, onda znam da će po turizam biti još gore, a po mene lično i moju firmu - ko zna šta nas sve čeka. 

Sticajem okolnosti napravih već odstupnicu u Grčkoj, a ušla sam i u pregovore oko prodaje firme (na konačni ishod će verovatno uticati i sutrašnji dan). Na jednom mom tvitu napisah "Ko poslednji izađe neka ugasi svetlo". Daj bože da nisam u pravu.  

U svakom slučaju, ja se pridružujem Radulovićevom timu sa željom da menjamo Srbiju na bolje.

Da živimo od rada a ne od privilegija. 




*Paraziti - u početku mi je smetao ovaj izraz a onda mi je vremenom "ušao u uši" i zaista mislim da ta reč odgovara ljudima koji su se partijski zaposlili i smatraju da za platu ne treba i da se radi, ili da za platu treba da se demotivišu oni koji hoće nešto da rade, da se ne bi videlo koliko oni ništa ne rade. 

**link naknadno dodat - u 04,09 kada sam videla vest


Нема коментара:

Постави коментар

Hvala na komentaru!