Najavama o povećanju poreza sa 8 na 20% na smeštaj, smenjivanjem državnog sekretara za turizam, neimenovanjem novog i neobjavljivanjem šta su namere vlasti po tom pitanju (a pri tome zadržavanjem ostalih istih ljudi na čelnim pozicijama u ministarstvu i TOS-u koji su zaduženi za kreiranje politike turizma i njegovo sprovođenje), stiče se utisak da vlast ne prepoznaje značaj turizma za ekonomiju zemlje i što je još gore, prosto ne zna šta će sa turizmom kao privrednom granom! U nekom tekstu o (jeftinijim) kreditima kojima ćemo se
zaduživati kako bismo otplatili skupe kredite, našla se i rečenica koja kaže da
je Dominik Stros-Kan „angažovan da sa svojim timom razradi modalitete na koji
način bi se potencijalni višak sredstava od (UAE i izgleda ruskih) kredita
mogao iskoristiti kao osnov za
privlačenje dodatnih sredstava iz privatnih
izvora koji bi zajedno predstavljali nove izvore finansiranja za privredne
subjekte“.
Ova rečenica me je podstakla da dozvolim sebi, da poput Stros-Kana i ja besplatno ponudim svoje viđenje ovog izazova pred kojim se vlada našla po pitanju turizma J.
Ova rečenica me je podstakla da dozvolim sebi, da poput Stros-Kana i ja besplatno ponudim svoje viđenje ovog izazova pred kojim se vlada našla po pitanju turizma J.
Prva i trenutno najvažnija stvar je porez na smeštaj. (Više o direktnim i indirektnim posledicama ovog povećanja u ovom tekstu.) Prosto je neverovatno da je neko
mogao predložiti ovako nešto bez konsultacije i sa jednim hotelijerom,
turističkim radnikom, bez analize kako to funkcioniše u okruženju i svetu. Ovo povećanje poreza će doprineti da se otkaže većina aranžmana najavljenih za sledeću godinu od strane turoperatora koji već nude Srbiju, a demotivisaće nove turoperatore obzirom da će im cena naših aranžmana biti neprihvatljiva za njihove klijente. Sve to će zaustaviti razvoj turizma a mnoge koji su uložili, zadužili se (među kojima sam i ja) dovesti do (ivice) propasti. Evo
grafičkog prikaza visine poreza za smeštaj u nekim zemljama:
Zašto porez za smeštaj u ovim zemljama nije
isti kao i ostali porezi? Pa zato što ovi porezi određuju i cenu turističkih
proizvoda, u velikoj meri utiču na tražnju za putovanjima ka određenim
destinacijama a u trenutku kada je ceo svet konkurencija onda se i porezima i
MNOGIM DRUGIM podsticajima i promocijom utiče na opredeljenje turista gde će
potrošiti svoj novac za svoje zadovoljstvo i ostvariti devizni prihod zemlji. Taj devizni prihod je faktički izvoz. A ovog izvoza se ne odriču niti najrazvijenije
zemlje a mnogim zemljama u razvoju je gotovo jedina grana privrede.
Ovo je sad mesto gde bi valjalo reći da iako turizam u Srbiji stvara veći devizni prihod od IT industrije i malina zajedno (i disperzija tih prihoda je mnogo veća nego kod ove dve i mnogih drugih grana privred) kod nas. Na žalost, turizam nije ni prepoznat kao izvozna delatnost i prema njemu se uopšte ne odnosi onako kako to rade vlade drugih država.
PROMOCIJA
Kroz promociju turizma promoviše se zemlja
sa svim njenim prirodnim i kulturnim vrednostima. Tom promocijom se utiče na
percepciju javnosti. Domaća javnost treba da postane SVESNA i PONOSNA vrednosti
koje je okružuju kako bi se i sa većom pažnjom odnosila prema istoj a i to je
preduslov za BRENDIRANJE određene turističke destinacije (i na mikro i na makro
nivou). Prema inostranoj javnosti ta promocija donosi poboljšanja imidža zemlje
pa samim tim utiče i na druge sfere privređivanja: politika, ekonomija (privlačenje
investicija), ...
Međutim ta promocija se nije radila na
adekvatan način.
Promocija koju sprovodi Turistička
organizacija Srbije se uglavnom svodi
na:
-
Nastupe na sajmovima (ovako kako se radi je i preskupo i bez značajnijih efekata)
-
Dovođenje stranih novinara
-
Dovođenje stranih turoperatora
-
PR aktivnosti u nekoliko zemalja (ne radi se adekvatno ceni koja se plaća)
-
i mnogo drugih manje značajnih stvari.
Izostaje najvažnij deo a to je kampanja. Ozbiljna, kontinuirana,
prilagođena ciljnim grupama, odabranim tržištima i pre svega turističkim proizvodima
koje nudimo.
Šta treba uraditi: Prvo promenuti način na koji se do sada Srbija predstavljala, prilagoditi promociju proizvodima koje nudimo, raditi na
stvaranju novih turističkih proizvoda (ali ne samo tako što će se samo odraditi
promotivna sredstva), pokrenuti ozbiljan rad Agencije za razvoj turizma, koja
postoji ali ne radi ništa osim revizija strategija (o kojima sam već pisala 2, 3,),
pravljenja preskupih master planova i sl., a zatim odvojiti sredstva koja IMAMO u budžetu za turizam za KAMPANJU (a koja su do
sada odlazila uglavnom na „infrastrukturu“
- jer ulaganja u istu donose više glasova na izborima).
Kad kažem „kampanja“ mislim na svaki oblik OGLAŠAVANJA.
Promocija mora probuditi interesovanje i prikazati Srbiju onakvom kakva ona jeste, ubediti
potencijalnog turistu da će u Srbiji imati JEDINSTVEN DOŽIVLJAJ, probuditi
želju za dolaskom i omogućiti mu da ono što vidi i kupi u okviru nekog turističkog aranžmana – to bi značilo da ne
treba da promovišemo ono što nismo prethodno „zapakovali“. To „pakovanje“ znači
i saradnju TOS-a sa turističkim agencijama koja očigledno ne funkcioniše (sudeći
po mojim poslednjim a i prethodnim iskustvima a i po tome što je na sajmovima sve manje agencija).
Paradoksalno je da je sa druge strane interesovanje agencija sve veće. Samo
u YUTA, u odboru za receptivni turizam imamo 28 agencija od kojih su većina zainteresovane da se bave turizmom a
broj onih koji ga obziljnije i rade nije veći od 5-6 agencija. Problem očito
postoji i treba ga tražiti u rukovodstvu TOS-a, odnosu države prema turizmu u
celini i sl.
INVESTICIJE DRŽAVE
Paralelno sa adekvatnom promocijom potrebno je odrediti prioritete u investicijama koje će država realizovati. Da bi investicije bile najadekvatnije raspoređene bilo bi dobro konsultovati struku (vodiči koji su na terenu, kreatore turističkih aranžmana (agencije), ...). Istražiti koje su najposećenije turističke destinacija i da li na njima sve funkcioniše kako treba: prilazni putevi, saobraćanja signalizacija, toaleti, ... a takođe napraviti i listu /bazu podataka o svim (infrastrukturnim i ostalim) projektima i a zatim konsultujući struku napraviti liste prioriteta i za jedno i za drugo.
INVESTICIJE DRŽAVE
Paralelno sa adekvatnom promocijom potrebno je odrediti prioritete u investicijama koje će država realizovati. Da bi investicije bile najadekvatnije raspoređene bilo bi dobro konsultovati struku (vodiči koji su na terenu, kreatore turističkih aranžmana (agencije), ...). Istražiti koje su najposećenije turističke destinacija i da li na njima sve funkcioniše kako treba: prilazni putevi, saobraćanja signalizacija, toaleti, ... a takođe napraviti i listu /bazu podataka o svim (infrastrukturnim i ostalim) projektima i a zatim konsultujući struku napraviti liste prioriteta i za jedno i za drugo.
PODSTICAJI ZA ULAGANJA U SMEŠTAJNE KAPACITETE I DRUGE SADRŽAJE
Paralelno sa promocijom i inesticijama koje će država sprovoditi potrebno je napraviti i program podsticaja
za sve koji bi ulagali u smeštajne kapacitete i druge sadržaje na Dunavu, zatim
našim jezerima i drugim rekama (uključujući i izgradnju pristana i drugih
pratećih sadržaja) ali i područja sa izuzetnom prirodom (blizina nacionalnih
parkova, Djavolja varoš, Vratna, Djerdap, pećina...) ili u blizini atrakcija kulturnog
nasleđa kao što su značajna arheološka nalazišta, tvrđave i sl.
Ovi podsticaji bi mogli biti i u obliku kredita pod povoljnim uslovima, javnog
i privatnog partnerstva (to tek treba urediti) ali i olakšanim dobijanjem
dozvola i sve drugo što podstiče privredu.
VIZE
Potrebno je i ukinuti vize za građane zemalja kojima ne treba viza za EU i susedne zemlje i pojednostaviti procedure za zemlje koje su nam ciljano tržište.
OČISTITI SRBIJU OD SMEĆA
VIZE
Potrebno je i ukinuti vize za građane zemalja kojima ne treba viza za EU i susedne zemlje i pojednostaviti procedure za zemlje koje su nam ciljano tržište.
OČISTITI SRBIJU OD SMEĆA
Očistiti Srbiju od smeća, uvesti drakonske kazne za prekršioce a posebno
firme koje to čine (ako treba dati im podsticaje ili povoljne kredite za
nabavku opreme za smanjenje zagađenja), podstaći medije da što više pišu i o
ekologiji ali i o turističkim vrednostima jer će onda svest o vrednostima koje
nas okružuju uticati i na lokalno stanovništvo da budu više odgovorni prema
prirodi. Moram takođe biti iskrena i priznati i da je Srbija danas mnogo
čistija (govorim o nekim turističkim lokalitetima), nego recimo pre pet ili 10
godina! Dakle svest je već počela da radi! J
EDUKACIJA
Menadžere (uključujući najčešće i vlasnike) i zaposlene u turizmu treba permanentno edukovati kao i stanovništvo o različitim aspektima privređivanja u turizmu. Od pružanja turističkih i pratećih usluga (zapanjuje činjenica da mnogi vinari nisu imali edukacije o degustaciji i prave greške koje nam strani turisti ne opraštaju!), trendovima, do formiranja cena i plasmana na domaće i ino tržište. Prisustvo na ovim edukacijama usloviti mogućnošću učešća u određenim programima podrške (isto i za davanje statističkih podataka – što je posebna tema!).
Menadžere (uključujući najčešće i vlasnike) i zaposlene u turizmu treba permanentno edukovati kao i stanovništvo o različitim aspektima privređivanja u turizmu. Od pružanja turističkih i pratećih usluga (zapanjuje činjenica da mnogi vinari nisu imali edukacije o degustaciji i prave greške koje nam strani turisti ne opraštaju!), trendovima, do formiranja cena i plasmana na domaće i ino tržište. Prisustvo na ovim edukacijama usloviti mogućnošću učešća u određenim programima podrške (isto i za davanje statističkih podataka – što je posebna tema!).
Ništa manje značajna nije ni edukacija o zaštiti životne sredine i potrebi
da se sela, naselja i gradovi i ESTETSKI urede da budu „lepa na oko“. Dakle
ošišani travnjaci, uređene aleje, cveće na prozorima (nije to ni teško ni
skupo), stilizovane reklamne table kroz naselja koja ista prilično ruže ambijent
.
Promene takođe treba da se dese i u obrazovanju mladih koji pohađaju turističke škole i fakultete i tu je glavna i odlučujuća uloga na Ministarstvu prosvete. (Ovim se bavim kroz naš klaster i uz podršku YUTA; Unije poslodavaca, Beogradske otvorene škole). Mnogo efikasnije nego subvencijama ćemo obezbediti veće zapošoljavanje mladih u turizmu novim znanjima i veštinama kao i mnogo kvalitetnijom stručnom praksom.
.
Promene takođe treba da se dese i u obrazovanju mladih koji pohađaju turističke škole i fakultete i tu je glavna i odlučujuća uloga na Ministarstvu prosvete. (Ovim se bavim kroz naš klaster i uz podršku YUTA; Unije poslodavaca, Beogradske otvorene škole). Mnogo efikasnije nego subvencijama ćemo obezbediti veće zapošoljavanje mladih u turizmu novim znanjima i veštinama kao i mnogo kvalitetnijom stručnom praksom.
DIJASPORA
Ponuditi dijaspori konkretne projekte u turizmu i dati svu podršku u realizaciji istih. Objasniti im da im ulaganje u turizam može biti isplativo (mali pansioni sa sportskim ili wellnes sadržajima ili
resorti za penzionere iz celog sveta). Naša dijaspora već govori strane jezike, „znaju kako
stranci dišu“, imaju i privatne i poslovne kontakte sa potencijalnim turistima
i mnogo će im biti lakše privući turiste iz inostranstva i raditi sa njima nego
našim privrednicima (i nekim „bizmismenima“ koji su uložili dosta u turizam pa
sad ne znaju kako raditi). Što se tiče ulaganja u manje pansione ili čak
adaptaciju velelepnih kuća koje su podigli po Srbiji, dovoljno bi bilo da uz neke
adaptacije tih kuća, adekvatno pripremljene ponude i sadržaja koji bi se
ponudili turistima animiraju samo tržište na kojem su živeli (i gde su najčešće
ostala i njihova deca i unuci).
Ulaganjem u turizam će se prvo zaposliti gradjevinari, pa
proizvođači nameštaja, biće posla i za mlade stručnjake da se naprave web
sajtovi i promo materijal, pa kad turisti krenu, biće potrošnje hrane koju treba
da proizvodi lokalno stanovništvo, kao i drugih usluga koje uglavnom može pružati lokalno stanovništvo (prevoz, vodiči, ...). I upravo tu je najveći benefit za „rodni
kraj“ jer će svojim radom doprineti i da zarade oni koji nisu otišli ili koji
su se vratili. Eto posla i za mlade na selu, perspektive i bolje budićnosti
za sve. Na taj način će investitori, naša dijaspora, ostaviti najlepši trag u svojim sredinama.
PODSTICAJI
ZA AGENCIJE
Dati zatim podsticaje agencijama iz zemlje i inostranstva da prave različite tematske ture i programe i iste pakuju u različite “pakete” za različite ciljne grupe (ljubitelji vina i hrane, pešaćenja, biciklanja, avanturisti različitih profila, posmatrači ptica i šta god).
Podsticaji
mogu biti kroz subvencije za kreiranje novih programa (uz obavezno učešće od
50% i sa ograničenim maksimalnim iznosom) i subvencijama za promociju (primer Hrvatske), ali mogu biti i kao refakcija bilo da je to povraćaj određenog
iznosa po putniku ili recimo povraćaj
PDV-a na usluge ARANŽMANA (zbir više usluga koje nudi RECEPTIVNA AGENCIJA
sa licencom ministarstva) koje su izvezene - samo za turiste iz inostranstva (vraćamo se na temu sa početka
priče), dakle na osnovu deviznog priliva
na bankovni račun (To može biti:
A) Porez za sve prethodne usluge iz devizne fakture /uz deviznu fakturu priložiti
1. spisak putnika
2. specifikacija prethodnih usluga (prethodno rešiti porez za vodiče - uskoro predlog).
3. prodati program putovanja
Uvesti rigorozne kazne za lažno prikazivanje da ne bi bilo zloupotreba / - uz obavezu ponovonog ulaganja tih sredstava u promociju i odlaske na sajmove
B) to može biti i samo povraćaj poreza na razliku u ceni na deviznoj fakturi (koja je uplaćena na devizni račun).
A) Porez za sve prethodne usluge iz devizne fakture /uz deviznu fakturu priložiti
1. spisak putnika
2. specifikacija prethodnih usluga (prethodno rešiti porez za vodiče - uskoro predlog).
3. prodati program putovanja
Uvesti rigorozne kazne za lažno prikazivanje da ne bi bilo zloupotreba / - uz obavezu ponovonog ulaganja tih sredstava u promociju i odlaske na sajmove
B) to može biti i samo povraćaj poreza na razliku u ceni na deviznoj fakturi (koja je uplaćena na devizni račun).
Uz ove
podsticaje bih dodala i podsticaje za dovođenje stranih turoperatora po izboru
agencije a uz podršku TOS-a kao i podršku (podsticaj) za kupovinu opreme kojom
bi se unapredili ili razvili novi t. proizvodi (nabavka biciklova, čamaca za
rafting, brodića, izgradnja kampova i sl a koji bi bili u vlasništvu agencija a
ne nekih NVO organizacija!).
Odbor za receptivni turizam koji vodim u YUTA je u avgustu 2013., uz saglasnost ostalih agencija koje se bave ovim vidom turizma usvojio predloge za TOS i Ministarstvo kao i apel hotelijerima.
Odbor za receptivni turizam koji vodim u YUTA je u avgustu 2013., uz saglasnost ostalih agencija koje se bave ovim vidom turizma usvojio predloge za TOS i Ministarstvo kao i apel hotelijerima.
Ovo bi
bio ogroman podsticaj za agencije i ukoliko bi se i sve prethodno nabrojano
realizovalo i takođe uspostavili normalni odnosi i komunikacija sa TOS i
Ministarstvom (da se uslađuju promocija, ponuda i razvoj)http://turizam-u-srbiji.blogspot.com/2013/10/posledice-povecanja-poreza-na-smestaj.html, sigurno bi mnogo agencija počelo da
pridaje značajniju pažnju ovoj oblasti privređivanja. Više agencija značilo bi
i više različitih programa koje se nude i više promocije prema turoperatorima. Veći
pritisak na turoperatore bi značilo i više ponuda za Srbiju na tržištu. Uz
adekvatno vođenu promociju turističke ponude Srbije (TOS i Ministarstvo) to bi
značilo i veću TRAŽNJU. Time bismo krug zatvorili a rezultat bi bio VIŠE
TURISTA, VEĆI PRIHODI OD TURIZMA, veći iznos naplaćenog poreza od turizma (umesto suludog povećanja poreza na smeštaj
i gušenja jedne privredne grane koja se prva oporavila od krize i u celom svetu
beleži rast od preko 4%).
TRANSFORMACIJA TO U DMO
DA li nam zaista treba u svakoj opštini turistička organizacija? Svi znamo da je tamo najmanje turističkih radnika i da ove institucije uglavnom služe za zbrinjavanje partijskih kadrova ( u nekim malim gradovia u kojima turista gotovo i da nema sedi i po 16 zaposlenih!). Mnogo bi svrsishodnije (i jeftinije) bilo da se na nivou mikroregije formiraju DMO (destination marketing/management organizacije (poput partnerstva javnog i privatnog sektora) koje bi samo delimično bile finansirane od strane više opština i delimično od strane (zainteresovanih) ključnih igrača/pružalaca usluga. U takvim organizacijama bi sedeli profesionalci a upravljanje bi uključivalo i privatan sektor koji će imati interes da ove organizacije rade što kvalitetnije.
Svemu ovome trebalo bi da prethodi izrada Strategije i Akcionog plana koji bi morali biti dostupni na internetu kako bi svi znali u kom pravcu idemo. Takođe smatram da bi Nacionalna razvojna korporacija kao takva trebala da bude ugašena, a osnovana Agencija za razvoj turizma koja će se zaista i baviti planskm razvojem a ne samo projektima kojima se koriste sredstva EU i "traženjem investitora u turizam" (znamo koliko ih je dovedeno).
TRANSFORMACIJA TO U DMO
DA li nam zaista treba u svakoj opštini turistička organizacija? Svi znamo da je tamo najmanje turističkih radnika i da ove institucije uglavnom služe za zbrinjavanje partijskih kadrova ( u nekim malim gradovia u kojima turista gotovo i da nema sedi i po 16 zaposlenih!). Mnogo bi svrsishodnije (i jeftinije) bilo da se na nivou mikroregije formiraju DMO (destination marketing/management organizacije (poput partnerstva javnog i privatnog sektora) koje bi samo delimično bile finansirane od strane više opština i delimično od strane (zainteresovanih) ključnih igrača/pružalaca usluga. U takvim organizacijama bi sedeli profesionalci a upravljanje bi uključivalo i privatan sektor koji će imati interes da ove organizacije rade što kvalitetnije.
Svemu ovome trebalo bi da prethodi izrada Strategije i Akcionog plana koji bi morali biti dostupni na internetu kako bi svi znali u kom pravcu idemo. Takođe smatram da bi Nacionalna razvojna korporacija kao takva trebala da bude ugašena, a osnovana Agencija za razvoj turizma koja će se zaista i baviti planskm razvojem a ne samo projektima kojima se koriste sredstva EU i "traženjem investitora u turizam" (znamo koliko ih je dovedeno).
Nadam
se da sam pojasnila kako turizam može biti „osnov
za privlačenje dodatnih sredstava iz privatnih izvora koji bi zajedno
predstavljali nove izvore finansiranja za privredne subjekte“. Samo što za ovaj plan ne treba ni dinar, a ni euro kredita od stranih zajmodavaca.
U ovom lancu ni jedna karika ne sme popustiti a najvažnija karika su PROMOCIJA i rad na poboljsanju imidža zemlje. Bez nje sve pada u vodu. Uz promociju turizma promovisaćemo i ovu neku “novu” Srbiju pa će biti više interesovanja i za druge biznise i investicije.
U ovom lancu ni jedna karika ne sme popustiti a najvažnija karika su PROMOCIJA i rad na poboljsanju imidža zemlje. Bez nje sve pada u vodu. Uz promociju turizma promovisaćemo i ovu neku “novu” Srbiju pa će biti više interesovanja i za druge biznise i investicije.
Pošto ovaj plan ne predviđa nikakva zaduživanja Stros Kan će već morati smisliti gde potrošiti potencijalni “višak” od sredstava od Arapa i Rusa, ako ga bude. :)
Čekamo
na reakcije i odgovor vlade.
P.S. Do tada, sa zebnjom očekujemo posledice pogrešnog (poreza) i
nikavog činjenja promena u turizmu Srbije.
Нема коментара:
Постави коментар
Hvala na komentaru!