PROGRAM ZA TURIZAM

Kao i svi građani Srbije zatrpani smo predizbornim obećanjima i parolama. Pokušavam u kiši svega toga da razlučim šta su konkretni planovi, konkretne akcije. Posle jedne polemike izmedju stranačkih lidera na TV, odlučih da pregledam predizborne programe i proučim šta će oni koji dođu/ostanu na vlasti učiniti za naš turizam. Nemam nameru da ovde analiziram šta je ko napisao ili nije ništa napisao, ali ja dobih inspiraciju da napišem šta ja očekujem u mojoj branši. Nemam nikakve političke aspiracije a želela bih da ovaj program dobije podršku svih kolega iz struke (uz naravno dodatke onoga što oni predlažu a ja nisam navela) i svih onih koji će u narednom periodu voditi ovu zemlju. 

Ovo je tek prva, radna verzija. Sve sugestije ili komentare možete uneti dole na kraju teksta ili mi poslati na bmarceta@magelan.rs. U program ću uneti sve sugestije kolega i svih onih koji budu želeli da daju doprinos (uz navodjenje njihovih imena ako to budu želeli) .

...Nadam se da će i drugi ljudi koji su stručnjaci u svojim oblastima napisati slično za svoje branše.

Програм за туризам J

Досадашњом политиком развоја туризма, туризам у Србији се развија много спорије него што би могао и требао. Културни и природни ресурси омогућавају Србији да другачијом политиком развоја туризма омогући много веће приходе од туризма него сада и обезбеди отварање нових радних места. Развој туризма мора бити одржив и одговоран (о томе нешто више касније).

Туристичка понуда Србије јз диверзификована, нејасна, не конзистентна, не усклађена са тражњом и савременим трендовима а посебно савременим стандардима.

Ипак, треба на почетку рећи: упркос светској кризи и пропуштеним шансама, туризам у Србији бележи све боље резултате и све веће приходе. Прошла година је забележила приход од близу милијарду долара (760 мил. Еур), што је за око 15% -18% више него у 2010.г.  То су врло значајни резултати који се не могу занемарити. Много тога је урађено али увек може боље и више.


Ипак уз промену политике према развоју туризма (подразумевајући само прерасподелу средства која су и до сада била на располагању за туризам у буџету Републике) и унапређењем многих активности на пољу развоја, едукације и промоције, у наредних неколико година бисмо могли имати и дупло боље резултате.

Нова власт треба да донесе озбиљне новине у политици развоја и промоције туризма Србије а туризам треба да буде заиста један од приоритета будуће владе (што не значи да није био и до сада). 


Полазне основе: 

Годишњи приход од туризма је милион долара (или око 760 милиона еур). 
Досадашњи буџет за развој туризма је преко 40 милиона еура.
Буџет туристичке организације Србије око 3 милиона еур. 
Буџет за кампању за промоцију Србије готово ништа (не рачунајући само кампању на домаћем тржишту Моја земља - Моје путовање - коју ја примећујем само на Facebook-у.)
Учешће туризма у ДБП Србије је око 3%. 

СТРАТЕГИЈА ТУРИЗМА И ЊЕНО СПРОВОЂЕЊЕ

Пре 6 година усвојена је стратегија за развој туризма али нисмо добили акциони план који би одредио приоритете и динамику активности. Министарство за економију и регионални развој је основало Националну корпорацију за развој туризма али се та институција бави углавном привлачењем (страних) инвестиција и већ годину дана се ради на ревизији стратегије (иако се пројекат званично зове Подршка имплементацији Стратегије и финансира се од стране ЕУ) која по најавама треба у мају да буде готова. (Мој кратак коментар о овоме – овде).

Основана Национална корпорација за развој туризма треба да преузме улогу развојне институције и да буде мотор развоја туризма у Србији.

Пратећи трендове али и потребе, Србија се мора обавезати на развој одрживог туризма. Уједињене нације су још 1999.г. усвојиле одлуку и препоруку за одрживо управљање дестинацијама, да би у 2002. била потписана и деклерација и план имплементације о одрживом развоју коју у усвојиле већ многе земље и дестинације. 
Сада већ и туроператори почињу да буду све више „одговорни“ и да посебну пажњу придају овим дестинацијама. Тако су у фебруару ове године, усвојени и критеријуми за туроператоре и хотелијере који између осталог треба да служе овим предузећима као смернице за одрживост али и препорука за избор дестинација и добављача, ... Уколико би Србија усвојила све ове препоруке и уградила их у своје стратегије, то би утицало и на имиџ али и на привлачење пажње туроператорима, инвеститорима и све више „одговорним“ туристима. Тиме бисмо се обавезали да развојем туризма нећемо угрожавати природу, да ћемо подстицати развој локалне економије и бринути о социо економском аспекту развоја дестинација.

Орјентација претходне владе (надлежност Министарства за економију и регионални развој) је углавном била усмерена на инфрастуктуру, подизање хотела на Старој планини, осавремењавање ски центара, обележавање винских путева, израда мастер планова за неколико дестинација и многе друге мање пројекте.

Креирањем јасне политике развоја која треба да буде предочена стратегијом и акционим планом за развој туристичких производа и дестинација са транспарентним подстицајним мерама постојећи буџет може бити још подстицајнији и ефикаснији.

  

ТОС

Буџет Туристичке организације Србије је око 3 милионна еур и тај новац се троши пре свега на наступе на сајмовима и довођење страних туроператора и новинара. Наступи на сајмовима су свакако потребни али је потребно да буду богатије организовани, запаженији, креативнији. Са довођењем страних новинара и туроператора свакако треба наставити али ове активности свакако нису довољне да бисмо имали брже и значајније резултате.

ТОС заједно са Министарством треба да коначно започне озбиљну кампању за промоцију Србије на циљаним тржиштима. 

Туризму Србије је пре свега потребна КАМПАЊА на тржиштима за које имамо спремне производе. (Култура – Западна Европа и далеке дестинације, City break – дестинације ка којима лете ниско буџетне авио компаније, манифестације и авантуре – домаће тржиште и регион, бање и манастири – руско и грчко тржиште, сеоски туризам – домаће тржиште и тржиште земаља чије националне заједнице живе у Србији (за села у Војводини), салаши –домаћи туризам, регион, ...).

Кампања кошта (предлажем буџет од 3 милиона еур годишње – за три године - до 10 милиона) – само тако се може очекивати резултат који би био више од два пута бољи од тренутног. Кампања мора подразумевати спотове, билборде, огласе у туристичким магазинима, плаћање кампања великим туроператорима и обавезно интернет маркетинг и осмишљенн маркетинг путем социјалним мрежа. Део буџета треба да буде намењен и потпори домаћим рецептивним агенцијама у њиховим промотивним кампањама (по принципу - на уложен динар додати динар из буџета - и за ово Хрвати имају сјајан пример како да не буде злоупотреба).  Иновација може бити и подстицај нашим људима у дијаспори који би били позвани да буду туристички амбасадори Србије. /Идеја би се дала разрадити/  
Уколико би дакле мање од 0,5% прихода уложили у промоцију (а то је свакако мање од 10% новца који нам је свакако на располагању за улагање у туризму) и то одрадили у континуитету од бар 3 године, ми не само да бисмо имали повећање туриста (ја бих била слободна да кажем да би могли имати и дупло више туриста него сада), у многоме бисмо поправили имиџ земље а и инвеститори би били више заинтересовани за улагања. (Јер како да очекујемо велике инвеститоре у туризму када ми ни 12 година од промена система нисмо кренули у кампању да променимо имиџ земље а то је најједноставније преко промоције туризма, сјајан пример је и кампања Incredible India која је не само променула имиџ ове земље и донела много туриста већ и покренула значајне стране инвестиције не само у туризму). Или неко мисли да страни инвеститори сами треба да улажу и у промоцију? Зато сада имамо углавном стране инвестиције у хотеле у Београду и готово ништа осим тога. 

Туристичка организација Србије мора укључити домаће туристичке агенције и пружаоце туристичких услуга  које се баве рецептивним туризмом у планирање кампања. Промоција одређених туристичких производа не може бити без адекватне укључености агенција и пружалаца туристичких услуга. Туристичка организација је дужна да хотелијерима и туристичким посланицима представи захтеве великих светских туроператора како би се ценовна политика брже прилагођавала тржишту. О својим плановима за освајање одређених тржишта ТОС мора благовремено обавештавати рецептивне туристичке агенције како би се адекватно припремиле за наступ на истим (минимум 6 месеци унапред). ТОС мора организовати минимум 4 састанака годишње са рец.тур. агенцијама и исто толико са хотелијерима од којих бар два (ако не и сви) могу бити заједнички.

ТОС треба да креира партнерства са земљама у окружењу у циљу заједничких наступа на (далеким) тржиштима.

ПОДСТИЦАЈНЕ МЕРЕ

Подстицајна средства се морају додељивати транспарентним и јасно дефинисаним конкурсима за субвенције, плански према стратегији и акционом плану који морају препознавати: 

• туристичке производе које Србија треба развијати
• предлоге за развој дефинисаних туристичких производа
• тржишта за те производе
• предлоге за глобални маркетинг као и кампање за сваки од тржишта

Досадашњи подстицаји за туризам су били усмерени првенствено ка НВО сектору и локалим туристичким организацијама (и самоуправама) које могу поднети само један пројекат годишње!

За рад рецептивних туристичких агенција морају постојати подстицаји за довођење туриста /(до сада та помоћ није била могућа директно  - осим преко ЈУТА, што је било више него симболично).   И Хрвати и Македонци су имали и имају одличне примере подстицаја за агенције! /  :

• кроз повраћај пореза уплаћен на основу прихода од рецептивног туризма (и домаћег и ино)
• кроз подстицаје за креирање нових производа,
• улагања у наступе на сајмовима,
• улагање у промоцију (плаћене рекламе) укључујући и интернет маркетинг* и
• улагање у запошљавање младих туризмолога који би радили на овим пословима.

Поред подршке агенцима потребно је и поставити ефикасне моделе ППП (Private Public Partnership) у туризму: у маркетингу и промоцији, улагању у инфраструктурне капацитете, образовање и стручно усавршавање туристичких кадрова, безбедност, очување животне средине и културне баштине, и остале инвестиције од заједничког интереса. Ова сарадња треба да има не само краткорочни већ напротив, дугорочни приступ како би се повећале конкурентнске предноституристичке понуде Србије. Овај вид партнерства је омогућен и новим законом. До сада је ово у једној мери омогућено кроз подршку кластерима (где се удружује приватан сектор са образовним и другим институцијама). У Србији је за сада основано 5 кластера уз подршку Министарства економије и регионалног развоја или Секретаријата за привреду Владе Војводине. То су: Дунавски туристички кластер Истар21, Кластер здравственог туризма Војводине, Кластер Сомборски салаши, Кластер микро регије Суботица Палић, Туристички кластер Срем, Кластер Краљевски одмор, Кластер медицинског туризма (за ова два последња нисам сигурна да и даље постоје). (Кластери у Војводини имају подршку и Центра за конкурентност и развој кластера а националном нивоу је основан савету при комори Србије мада постоје и учестали састанци са Министарством). Иако је стратегија туризма предвиђала другачију поделу (само 4 кластера: Београд, Војвдина, Источна и Западна Србија), исто министарство које је усвојило стратегију туризма је омогућило и оснивање ових кластера и то стање сада мора уважити и нова стратегија. Пример Дунавског туристичког кластера и пројекта Богатство различитости показује да резултати подршке овако организованим привредницима могу бити од великог значаја и са значајним резултатима уз релативно мала уложена средства, те се овај принцип подршке мора још више унапређивати и мора постојати већа сарадња између носиоца политике развоја туризма са кластерима. 

• Подржати и промовисати CSR (Корпоративну социјалну /друштвену одговорност) која мора бити интегрисана у нову стратегију развоја туризма Србије јер то није само тренд већ друштвени имератив и предуслов за дугорочни економски просперитет и конкурентност. 
• Подржати субвенцијама оснивање малих породичних пансиона са капацитетима до 30 лежајева у неразвијеним и руралним подручјима као и активности које могу промовисати авантуристички туризам, оснивање кампова, подизање малих приватних пристана на пловним рекама, набавку бициклова и опреме која би омогућила дуже задржавање туриста (али само за домаћинства која имају регистроване смештајне капацитете, и не условљавајући да то морају бити НВО)  ... 
• Субвенцијама и подстицајима подржати увођење европских стандарда, цертификата и едукација које треба да допринесу успешнијем пословању породичним, малим и средњим предузећима у туризму. 
• Подстаћи запошљавање младих туристичких и угоститељских радника кроз обезбеђење плаћене праксе у трајању од годину дана (може се звати и прва шанса пошто би било плаћено здравствено и социјално осигурање) али без обавезе послодавца да младе раднике задрже. / Условљавањем да се млади радници задрже дуже од годину дана, демотивише послодавце а и млади радници су аутоматски мање стимулисани сматрајући да имају обезбеђен посао на две или три године!/
• Гарантовати финансијску подршку у виду сопственог учешћа свим организацијама којима ЕУ одобри средства за ИПА ЦБЦ или друге пројекте.
• Подстицати увођење модерних технологија, иновација које имају за циљ унапређење пословања, уштеду енергије, заштиту животне средине и прилагођавање понуде туристима са посебним потребама.

СЕОСКИ ТУРИЗАМ И ПОДСТИЦЈИ

Посебна пажња треба бити усмерена ка развоју туризма на селу. Заинтересованима за сеоски туризам понудити повољне кредите у износу од 10.000 – 300.000 еур са грејс периодом од три године и каматом од 1%. Сваком домаћинству које узме кредити и са најмањим износом, жени из тог домаћинства аутоматски признати радни стаж и социјално осигурање.  / Ово није ништа ново – овако су и суседи Хрвати подстицали свој сеоски туризам!!! А средства ће нам бити на располагању кроз ЕУ ИПАРД програм који нам је на располагању као кандидату за ЕУ. /Предност за давање оваквих кредита дати само домаћинства која се баве пољопривредом , производњом локалних аутентичних производа или старим занатима! / Ово Хрвати нису имали – ово је мој предлог/ // Овакав приступ ће омогућити стварање додатних прихода, жене ће се оснажити јер ће се овај посао сматрати њиховом надлежношћу, зауставиће се одлив младих са села а и оснажиће се промоција традиције и културе. Такође се допринети и очувању старих заната и продаји локалних производа произведених на селу. //

За регистрована пољопривредна домаћинства која се одлуче бавити сеоским туризмом за наредне 3 године треба укинути обавезу плаћања пореза / Тренутно скоро свака општина другачије тумачи закони и другачије обрачунава порезе!А јадни сељаци се труде да избегну плаћање пореза чиме ризикују казне од инспекције! Постоји чак и обавеза издавања фискалног рачуна што су све глупости које ДЕСТИМУЛИШУ развој сеоског туризма!- насупрот томе ја у министарству добила усмену информацију да НЕ ПОСТОЈИ ПОРЕЗ ЗА ИЗДАВАЊЕ СМЕШТАЈА У СЕОСКИМ ДОМАЋИНСТВИМА – само да то и издаваоци знају!/  и олакшати наплату боравишне таксе. Укинути обавезе наплате услуге искључиво преко Туристичких организација и туристичких агенција и омогућити домаћинима да сами одређују цену својих услуга и сами врше наплату исте. / Ако неко буде заинтересован могу вам дати детаље око остварења овог плана/

Прописати едукације и број часова које требају одслушати они који желе добити адекватне категоризације  (које се морају изнова утврдити како би били у складу са поднебљем и традиционалним начином живљења а обезбедили квалитет услуга које очекују туристи). Ове едукације морају бити обавезне и за добијање субвенција.
Треба рећи да је Министарство усвојило стратегије, акционе и мастер планове за развој одрживог руралног туризма захваљујући помоћи Светске туристичке организације, 5 агенција Уједињенх нација и Шпанске владе који ово финансирају са укупно 4 милиона долара. Сва документа се налазе на сајту министарства, једина замерка је што су сва документа на енглеском и тако нису доступна свима јер колико год ми то подразумевали, већина директора локалних ТО не говори енглески). Тим поводом је одржана и регионална конференција "Одрживи туризам у функцији руралног развоја" која је одржана од 22.-24. фебруара и којој је присуствовао и генерално секретар светске туристичке организације др Талеб Рифаи.

ДМО

Туристичке организације се морају припремити за нове облике организовања и управљања по принципу ДМО – destination management / marketing organizacija / Предузећа којима ће бити правно потврђено партнерство прватног и јавног сектора./. Док се то не деси: Директоре ТО бирати конкурсом. У управним одборима ТО треба да седе људи из приватног сектора који ће бирати Директора ТО, предлагати пројекте и активности ТО и контролисати проток новца истих. Смањити бројзапослених у ТО у зависности од потреба и значаја ТО (у неким општинским организацијама које скоро да и нису неке туристичке дестинације имамо и преко 20 запослених!).

ОБРАЗОВАЊЕ

Потребно је променути образовни систем за школовање младих кадрова у туризму и хотелијерству. Потребно је увести више праксе а у креирање плана образовања треба укључити приватан сектор и главне носиоце развоја туризма.

ВОДИЧИ СА НАЦИОНАЛНОМ ЛИЦЕНЦОМ И ЛОКАЛНИ ВОДИЧИ

Наставити са едукацијом водича на начин што ће се посебно мотивисати људи са знањем језика дестинација које су циљна тржишта. Подржати одржавање додатних едукација за водиче али не и увођење лиценци за локалне водиче у сваком граду јер ће то непотребно оптеретити цене аранжмана и угрозити нашу конкурентност на светској туристичкој сцени. Укинути скуп порез за водиче. Цена водича за целодневно ангажовање је од 80-120 еур. По прописима на то би требало платити и 60% порезе и доприносе.  Потребно је организовати додатне едукације за водиче на различите теме (манастири, уметност у Србији, мултикултуралнот и мултиконфесионалност, обичаји и традиција, екологија, посматрање птица, едукације за водиче на трекинг турама и сл.). На факултете за туризам увести најмање 3-4 предмета који се могу сматрати водичким (укључујући и националну историју!) а да се по завршетку факултета ти испити признају приликом добијања лиценци. Остало нека одреди тржиште.

МАНИФЕСТАЦИЈЕ

Подржати манифестације које могу привући туристе. Организаторе манифестација условити присуством на адекватним едукацијама како би имали право и на субвенције – све у циљу подизања квалитета манифестација и пружања квалитетнијих услуга туристима. Утврдити укупан буџет за подршке манифестацијама а затим и кроз категоризацију манифестација утврдити и критеријуме за доделу као и максималне износе у односу на категорију.

M.I.C.E.

Подржати пројекте који ће допринети подизању капацитета за МИЦЕ туризам. Конгресна индустрија може обезбедити најзначајније приходе јер генерише велике групе (од 250-до 1000 или више хиљада гостију на одређеним скуповима). Ова клијентела бележи најзначајније приходе по особи по дану. При ТОС-у постоји Конгресни биро Србије који покушава да уз помоћ домаћих и наших стручњака у иностранству лобира за довођење овако значајних догађаја у нашу земљу.

САОБРАЋАЈНА ИНФРАСТРУКТУРА

Саобраћајну инфраструкуру финансирати из буџета министарства за саобраћај које мора бити упознато и са којим се мора координирати око реконструкција путних праваца ка туристичким дестинацијама (атракцијама). И за ово треба направити анализу и план приоритета / Мој предлог: одмах реконструисати пут од Неготина до Рајачких пимница и саградити пут од Ђавоље вароши до Царичиног града преко Радан планине како би се ове две значајне дестинације увезале.  Затим реконструисати пут који води гребеном Фрушке горе./.

ЗЕЛЕНЕ КАЗНЕ

НЕМА ТУРИЗМА УЗ СМЕЋЕ НА СВЕ СТРАНЕ! Увести најстроже казне за оне који бацају смеће ван контејнера и предвиђених депонија. Такође увести казне за директоре ЈКП и председнике општина који и даље буду имали дивље депоније а посебно на туристичким правцима (рачунајући не само поред путева већ и на бициклистичким и планинарским стазама, поред пристана и марина, на паркинзима где се паркирају туристички аутобуси) – уз давање рока од 6 месеци да нађу привремена решења а годину до две године за проналажење стратешких решења. Појачати промоцију акције  Очистимо Србију и позвати грађане (локално становништво, планинаре, риболовце,  ...) да што масовније пријављују места за чишћење. Министарство екологије мора адекватним мерама утицати и на превентивне мере попут подстицаја за откуп пластичних боца и лименки, ....(више у предлозима од Немање у коментарима). 

КОМУНИКАЦИЈА И САРАДЊА ЈАВНОГ, ОБРАЗОВНОГ И ПРИВАТНОГ СЕКТОРА

Организовати што чешће састанке надлежних органа (министрство економије, инфраструктуре, заштите животне средине, културе, директор ТОС-а), представника образовних институција у туризму, кластера и туристичких радника (и јавног и приватног сектора). Креирати позитивну енергију  и успостасвити бољу комуникацију и односе у бранши који су се одавно изгубили.

Саобраћајна инфраструктура, заштита животне средине и културног наслеђа, одрживи развој, саобраћајна сигнализација, обучени туристички /локални/ водичи са знањем различитих језика и специјалиовани за различите области, пружање услуга по стандардима ЕУ уз едуковане кадрове, градови и села без смећа на све стране, су предуслови за развој туризма и зато приступ развоју туризма мора имати холистички приступ а партнерство кључна реч у наредном периоду.