S vremena na vreme se u medijima pojave tekstovi o problematici turističkih vodiča. Priča o turističkim vodičima ima više dimenzija. Evo jedne, inicinane jučerašnjom vešću koju su preneli gotovo svi značajniji elektronski mediji.
Prema istraživanju Tanjuga, zvanje turističkog vodiča trenutno je najtraženije zanimanje u zemlji. Naime na Zavodu je samo jedan nezaposleni vodič. Istovremeno kažu da je oko 3.500 nezaposlenih u srodnim zanimanjima kao što su turistički tehničar, organizator ili animator.
Činjenica je da većina ovih 3500 mladih ljudi kada su upisivali turističke škole i fakultete mislili (i maštali) da će jednog dana biti vodiči (često je ovo bio i jedini razlog upisivanja ovih fakulteta – jer su smatrali da im je to jedina šansa da vide svet, obzirom na vize i ostalo). Trudili se ti mladi ljudi da što pre školu završe pa da što pre počnu da putuju. Kad su završili, pazi iznenadjenje: oni ne mogu da budu turistički vodiči!! Treba im i licenca! Za dobijanje licence treba da se polažu dodatni ispiti i da se dodatno plati! Za polaganje nije potrebno da imate prethodno znanje iz turizma niti fakultetska diploma, pa tako i neko sa završenom srednjom gradjevinskom ili medicinskom školom može da položi ispit i bude licencirani turistički vodič!
Kada bi po završenom fakultetu naši mladi turizmolozi bili obučeni i za turističke vodiče, sigurna sam da bi ih mnogo manje bilo na zavodu i čekalo posao!
Sa aspekta nekoga ko dovodi strance u Srbiju i organizuje ture po Srbiji, mogu da kažem da je uloga vodiča u realizaciji programa izuzetno važna. Vodič mora da itekako dobro poznaje zemlju, istoriju (ne samo našu!), kulturu i našu i zemlje iz koje dolaze turisti, da je lepo vaspitan i uljudan,... Dakle nama bi više odgovaralo da se u školama i na fakultetima više posvećuje pažnja istoriji Srbije, istoriji umetnosti, običajima i tradiciji, pa i veronauci tj. učenju različitih religija (jer dobar vodič mora imati znanja i o svim značajnijim religijama sveta). Mislim da retko koja struka omogućava gotovo po definiciji poznananstva sa ljudima sa svih meridijana, tako različitih kultura, bilo da radite u agenciji, hotelu ili avio kompaniji...bilo da ste direktor, recepcioner, konobar ili domaćica hotela. Dakle ova znanja su u turizmu korisna čak i ako niste turistički vodič.
P.S. Neću danas ništa o ceni vodiča, porezima, lokalnim vodičima, stručnim vodičima za specifične oblasti i sl. Bilo bi previše :). Hajde kolege, možete i vi neki post na tu temu.
Još neki linkvi ka „vodičkim“ temama:
Perspektivno zanimanje
Neuki vodiči
Lažni vodiči u Srbiji
Rat turističkih vodiča
Komentar posle godinu dana:
ОдговориИзбришиTrebaju nam vodiči na nemačkom, španskom, italijanskom, madjarskom, rumunskom, francuskom, holandskom, norveškom, portugalskom, turskom, kineskom i japanskom jeziku.
Na žalost na našim turističkim školama i fakultetima se malo pažnje pridaje jezicima dok u inostranstvu turistički radnici govore po najmanje 3 jezika!
Sa novootvorenim konkursom prva šansa mi ćemo sada dati šansu ne mladim turizmolozima već filolozima koji govore neke od gore nabrojanih jezika jer sve ono što treba da znaju u turizmu, naučiće od nas. Nama će biti dovoljno da oni dovoljno dobro govore strane jezike!
Komentar posle dve godine! Imamo situaciju da se pojavljuju privatne firme koje u saradnji sa pojedinim TO gradova organizuju edukacije za lokalne vodiče i zagovaraju da to sad svi gradovi treba da uvedu. Nemam ništa protiv i smatram da su edukacije svakako potrebne ali uvodjenje obaveza da samo lokalni vodiči mogu voditi u dotičnom gradu?? I šta će se desiti: svaki grad, gde se budu organizovale ove edukacije će verovatno zahtevati da na njihovoj "teritoriji" vode njihovi "lokalni" licencirani vodiči. I sada zamislite: imamo grupu nemaca na primer koja će u Srbiji provesti 12 dana (prosek naših grupa iz Nemačke), vodiča koji će sve vreme biti sa njima ćemo platiti 80 eur -100 eur (bez poreza), to je 960 - 1200 eur po vodiču. Ako budemo u 5 gradova i mesta morali platiti po 50 eur za tročasovno vodjenje to je još 250 eur. I niko ne razmišlja koliko je to u odnosu na ponudu zemalja koje su nam konkurencija - a danas su svi konkurencija. Turisti danas biraju destinacije najviše po ceni a mi već odavno patimo od problema ne konkurentne cene. Prvo su nam hoteli bili preskupi, sada povećanjem konkurencije i cene padaju, pa JAT koji nikako da da neke normalne cene avio karata dok se nisu pojavile low cost kompanije. Sad svi hoće da budu vodiči i da odmah zaradjuju i više nego što ostane agenciji koja cele godine radi na promociji, odlazi na sajmove, work shopove, web sajtove i dr. A da ne kažem da ako hoćemo da radimo sa najvećim turoperatorima moramo čak pristajati i na to da je plaćanje mesec dana po povratku sa puta (dok se ne uvere da neće biti pritužbi!). Pa vi vidite kud idemo.
ОдговориИзбришиJedna koleginica reče: pa u svakom italijanskom gradu postoji obaveza angažovanja lokalnog vodiča! Moj odgovor na to: kada i mi budemo imali turista kao u Italiji, hajde da i mi tada uvedemo tu obavezu. Tako naši vodiči mogu da kažu: e pa vodjenje u Dubrovniku košta 170 eur za dan - toliko treba da košta i u Srbiji!
Zaključak: kod nas u Srbiji nema integrativnog faktora i svako radi samo za sebe (što je donekle razumljivo). Ali umesto da sednemo svi u branši i dogovorimo šta nam treba, svako vuče na svoju stranu i pravimo štetu sebi samima.