Pošto vidim da su se premijer i vlast malo zapetljali oko ove priče sa vaučerima, a vreme curi, jer su rekli da će do kraja nedelje izaći sa kompletnim predlogom (a danas već petak :)), evo da dam svoj doprinos prenoseći iskustvo iz jedne zemlje gde takođe postoje vaučeri.
Vaučere dobijaju registrovani poljoprivrednici, medicinski i prosvetni radnici (možda još neko ali to ne znam).
Oni koji dobiju vaučer smeštaj plaćaju 3 eur dnevno!
Za vaučere se prijavljuje do marta meseca za odmor u tekućoj godini.
Postoji sajt na kojem se objavljuju smeštajni kapaciteti u kojima važe vaučri (pretpostavljam da su postojali neki kriterijumi, pošto nema hotela, objekti uglavnom nisu oni koji su na najudarnijim lokacijama, i svi objekti su kategorisani od zvanične institucije). Na sajtu su objavljeni kontakti od vlasnika smeštaja (većinom su telefoni, tek ponegde ima i web sajt ili mail adresa, što mi opet govori da su to oni koje treba podržati i da sami ne umeju baš previše).
Boravišna taksa se uz vaučer ne plaća!
Vaučer glasi na ime i na priznanici za smeštaj mora pisati ime vlasnika vaučera (postoji mala mogućnost zloupotrebe ali uglavnom se dešava da roditelji ustupe vaučere deci pa se to izgleda toleriše).
Dakle, država subvencioniše vlasnika smeštaja a korisnik smeštaja dobija odmor po smešnoj ceni.
Nisam bila u mogućnosti da prikupim više informacija ali sam posle moje analize došla do sledećeg zaključka (i pretpostavki):
Vlasnik smeštaja dobija subvenciju i pretpostavljam da je to takođe u iznosu od 3 eur dnevno po osobi, ali tek kada preda vaučer i dokaže da su gosti bili (račun koji je izdat gostu), sa sve podacima iz lične karte (ne znam da li ide i kopija ličnih karata gostiju).
Za deset dana boravka za dve osobe, država dotira 60 eur vlasnicima smeštaja. To je dakle ulog države u stimulaciju domaće potrošnje.
Ljudi koji putuju sa vaučerom putuju uglavnom sopstvenim prevozom do izabrane destinacije. Biraju destinacije koje su najmanje 200 km udaljene od njihove kuće. Pošto idu kolima i pošto su objekti dalje od plaža onda se i na samoj destinaciji pravi određena kilometraža (recimo u proseku nek bude 150 -200 eur za gorivo).
Pošto su u ponudi najčešće objekti apartmanskog tipa, to znači da korisnici smeštaja moraju ili sami kupovati namirnice i pripremati hranu ili praviti potrošnju u ugostiteljskim objektima. Neka se za hranu potroši u proseku 15-tak eur dnevno (a oni svakako troše i više jer im je standard veći od našeg), puta 2 osobe to je najmanje 300 eur. Taj novac ide uglavnom ugostiteljima a dalje se disperzuje na proizvođače hrane (najčešće lokalni proizvođači.
Na potrošenih 500 eur (minimum) porez je oko 20-tak % pa bi to bilo da država samo na PDV-u naplati preko 100 eur!
Pretpostavljam da su na naplaćenih tri eur po osobi dnevno od korisnika, vlasnici smeštaja oslobođeni plaćanja poreza.
Dakle, država je svakako inkasirala i podstakla domaću potrošnju. Socijala je zadovoljena, što je takođe važno za državu.
Eto recepta i za nas. Ne moramo izmišljati toplu vodu.
Ali ovakve stvari se ne rade na brzinu. Bez adekvatne pripreme i analize.
Moj predlog je da se preuzme ovakav model, ako treba stupi u kontakt sa ambasadom ove zemlje i pita za iskustva, izazove u realizaciji i sl.
Pre toga ukinuti porez u seoskom turizmu (evo ga moj draft predloga), i napraviti i druge podsticaje.
Moram još reći i sledeće: Jeste u svakoj zemlji, i na svakoj destinaciji najvažnij gost, domaći gost. To ne sporim, ali evo bacam rukavicu ka premijeru pa kažem da razmisli i o sledećem:
kada bismo kreirali podsticaje i za strane turiste /recimo za boravak samo preko 5 noći u Srbiji (i da ne mora biti na istoj destinaciji), onda ne bismo računali na potrošnju od oko 500 eur za dve osobe za 10 dana (u slučaju domaćih turista to bi svakako retko bilo 10 dana), tada bismo mogli računati na potrošnju između 1000-2000 eur (pažljivo birajući ciljnu grupu) po osobi. Neka računamo i samo da je 1000 a znam da nije jer naši klijenti u proseku boravak na destinaciji plaćaju oko 100 eur a plus još i njihova potrošnja. Država bi na tim turistima inkasirala po osobi samo od naplaćenog poreza minimum 200 eur!
Zašto je onda problem podstaći dolazak stranih turista sa 30-50 eur po osobi? Ili da se usvoji predlog agencija da se stimulacija pravi prema deviznom prometu koji prave receptivne agencije /zaštitivši tako tržište i turistički proizvod)?
Zašto ne bismo podstakli i domaće ali i strane turiste da posećuju našu zemlju ako bi efekti sa stranim turstima bili značajno veći?
I zašto ne bismo u promociju Srbije konačno krenuli sa ozbiljnom kampanjom!?
Ali da krenemo i sa ozbiljnijom promocijom i ozbiljnim, planskim razvojem turizma. O tome pišem već godinama na ovom mom blogu!
Ne znam ko savetuje premijera ali evo pozivam ih da isčitaju pažljivo ovaj mog blog i nešto nauče.
Prepisivanje dozvoljavam! :)
P.S. I Francuzi imaju svoje turističke vaučere! Evo linka.
Vaučere dobijaju registrovani poljoprivrednici, medicinski i prosvetni radnici (možda još neko ali to ne znam).
Oni koji dobiju vaučer smeštaj plaćaju 3 eur dnevno!
Za vaučere se prijavljuje do marta meseca za odmor u tekućoj godini.
Postoji sajt na kojem se objavljuju smeštajni kapaciteti u kojima važe vaučri (pretpostavljam da su postojali neki kriterijumi, pošto nema hotela, objekti uglavnom nisu oni koji su na najudarnijim lokacijama, i svi objekti su kategorisani od zvanične institucije). Na sajtu su objavljeni kontakti od vlasnika smeštaja (većinom su telefoni, tek ponegde ima i web sajt ili mail adresa, što mi opet govori da su to oni koje treba podržati i da sami ne umeju baš previše).
Boravišna taksa se uz vaučer ne plaća!
Vaučer glasi na ime i na priznanici za smeštaj mora pisati ime vlasnika vaučera (postoji mala mogućnost zloupotrebe ali uglavnom se dešava da roditelji ustupe vaučere deci pa se to izgleda toleriše).
Dakle, država subvencioniše vlasnika smeštaja a korisnik smeštaja dobija odmor po smešnoj ceni.
Nisam bila u mogućnosti da prikupim više informacija ali sam posle moje analize došla do sledećeg zaključka (i pretpostavki):
Vlasnik smeštaja dobija subvenciju i pretpostavljam da je to takođe u iznosu od 3 eur dnevno po osobi, ali tek kada preda vaučer i dokaže da su gosti bili (račun koji je izdat gostu), sa sve podacima iz lične karte (ne znam da li ide i kopija ličnih karata gostiju).
Za deset dana boravka za dve osobe, država dotira 60 eur vlasnicima smeštaja. To je dakle ulog države u stimulaciju domaće potrošnje.
Ljudi koji putuju sa vaučerom putuju uglavnom sopstvenim prevozom do izabrane destinacije. Biraju destinacije koje su najmanje 200 km udaljene od njihove kuće. Pošto idu kolima i pošto su objekti dalje od plaža onda se i na samoj destinaciji pravi određena kilometraža (recimo u proseku nek bude 150 -200 eur za gorivo).
Pošto su u ponudi najčešće objekti apartmanskog tipa, to znači da korisnici smeštaja moraju ili sami kupovati namirnice i pripremati hranu ili praviti potrošnju u ugostiteljskim objektima. Neka se za hranu potroši u proseku 15-tak eur dnevno (a oni svakako troše i više jer im je standard veći od našeg), puta 2 osobe to je najmanje 300 eur. Taj novac ide uglavnom ugostiteljima a dalje se disperzuje na proizvođače hrane (najčešće lokalni proizvođači.
Na potrošenih 500 eur (minimum) porez je oko 20-tak % pa bi to bilo da država samo na PDV-u naplati preko 100 eur!
Pretpostavljam da su na naplaćenih tri eur po osobi dnevno od korisnika, vlasnici smeštaja oslobođeni plaćanja poreza.
Dakle, država je svakako inkasirala i podstakla domaću potrošnju. Socijala je zadovoljena, što je takođe važno za državu.
Eto recepta i za nas. Ne moramo izmišljati toplu vodu.
Ali ovakve stvari se ne rade na brzinu. Bez adekvatne pripreme i analize.
Moj predlog je da se preuzme ovakav model, ako treba stupi u kontakt sa ambasadom ove zemlje i pita za iskustva, izazove u realizaciji i sl.
Pre toga ukinuti porez u seoskom turizmu (evo ga moj draft predloga), i napraviti i druge podsticaje.
Moram još reći i sledeće: Jeste u svakoj zemlji, i na svakoj destinaciji najvažnij gost, domaći gost. To ne sporim, ali evo bacam rukavicu ka premijeru pa kažem da razmisli i o sledećem:
kada bismo kreirali podsticaje i za strane turiste /recimo za boravak samo preko 5 noći u Srbiji (i da ne mora biti na istoj destinaciji), onda ne bismo računali na potrošnju od oko 500 eur za dve osobe za 10 dana (u slučaju domaćih turista to bi svakako retko bilo 10 dana), tada bismo mogli računati na potrošnju između 1000-2000 eur (pažljivo birajući ciljnu grupu) po osobi. Neka računamo i samo da je 1000 a znam da nije jer naši klijenti u proseku boravak na destinaciji plaćaju oko 100 eur a plus još i njihova potrošnja. Država bi na tim turistima inkasirala po osobi samo od naplaćenog poreza minimum 200 eur!
Zašto je onda problem podstaći dolazak stranih turista sa 30-50 eur po osobi? Ili da se usvoji predlog agencija da se stimulacija pravi prema deviznom prometu koji prave receptivne agencije /zaštitivši tako tržište i turistički proizvod)?
Zašto ne bismo podstakli i domaće ali i strane turiste da posećuju našu zemlju ako bi efekti sa stranim turstima bili značajno veći?
I zašto ne bismo u promociju Srbije konačno krenuli sa ozbiljnom kampanjom!?
Ali da krenemo i sa ozbiljnijom promocijom i ozbiljnim, planskim razvojem turizma. O tome pišem već godinama na ovom mom blogu!
Ne znam ko savetuje premijera ali evo pozivam ih da isčitaju pažljivo ovaj mog blog i nešto nauče.
Prepisivanje dozvoljavam! :)
P.S. I Francuzi imaju svoje turističke vaučere! Evo linka.
