Član 46. i druge „rupe“ u predlogu izmena zakona o turizmu

Ovaj kontraverzni član zakona koji predviđa pod kojim uslovima se organizacijom putovanja mogu baviti udruženja i druga pravna lica, izazvao je veliku polemiku tokom javne rasprave o izmenama zakona o turizmu Republike Srbije. Umesto usklađivanja sa propisima EU, zaštite turističkih profesija i lokalnog tržišta i suzbijanja sive ekonomije, prema predlogu izmena zakona ovaj član će sada samo dati bolji pravni okvir i zaštitu onih koji se bave organizacijom putovanja bez plaćanja poreza i bez ispunjavanja sve striktnijih uslova koje ovaj isti zakon propisuje za turističke agencije –– imaoce licence za organizaciju putovanja. Na taj način se pored svaga stvara i nelojalna konkurencija agencijama, utiče na suzbijanje preduzetništva, uskraćuje mogućnost većeg zapošljavanja stručnih kadrova,...

No, krenimo redom:

Ovaj član nije u saglasnoti sa propisima EU, i u zemljama EU se, isključivo agencije, koje su registrovane za organizaciju putovanja, mogu baviti ovim poslom. Prema EU direktivi o paket aranžmanima čije je usvajanje u toku, predviđeno je da organizaciju putovanja mogu vršiti samo registrovani (licencirani) organizatori putovanja. Usled velikog broja pritužbi putnika, ali i organiztora putovanja u EU, nakon veoma duboke javne rasprave, donešena je odluka da se svima, osim registrovanim organizatorima putovanja, zabrani ovaj vid poslovanja.

Neće biti adekvatne zaštite potrošača

Potrošači/putnici koji budu putovali u organizaciji udruženja neće biti adekvatno zaštićeni shodno zakonima o zaštiti potrošača i zakonu o turizmu jer zakonskim odredbama nisu precizno definisane garancije putovanja koje su obavezne za organizatore putovanja i služe za pokrivanje troškova putnika u slučaju insolventnosti (jedna polisa osiguranja) i odgovornosti (za neizvrsena ili delimično neizvršena putovanja /druga polisa odgovornosti).

Pošto je izmenama zakona o turizmu predviđeno oduzimanje licence usled „teže povrede putnika koja nastane usled propusta organizatora“ (što takođe nije u sladu sa direktivama EU koje određuju odgovornost ali ne i oduzimanje licence), postavlja se na primer pitanje kako će se oduzeti licenca nekome ko je i nema, ili bar da li će na bilo koji drugi način udruženje kao organizator snositi odgovornost za propust ili štetu nastalu lošom organizacijom.

Ovaj član zakona stvara nelojalnu konkurenciju

Pošto udruženja neće biti u obavezi da ispune sve zakonske odredbe koje se odnose na imaoce licenci, putovanja koja organizuju udruženja će moći biti znatno jeftinija nego agencije koje moraju ispuniti sve zakonske odredbe (među njima i uslov za obezbeđenje garancije na minimum 100,000 eur!). U trenutku kada agencije u bitci za opstanak rade za sve manjim maržama, možemo konstatovati da su putovanja koja organizuju udruženja jeftinija taman za onoliko koliko su troškovi obezbeđenja licence, poreza, porezi i doprinosi stručno zaposlenih lica i drugih troškova koji nastaju ispunjavanjem uslova za licencu.

Ovaj član zakona neće suzbiti sivu ekonomiju

Ovaj član zakona ostavlja „rupe“ u zakonu da se pod određenim uslovima i dalje oni koji nisu licencirani mogu baviti organizacijom putovanja. Oni nisu pod konstantnim nadzorom turističke inspekcije a i sve ono što je definisano kao ograničavajući faktori nije predviđeno i u kaznenim odredbama u slučaju da se te zakonske odredbe ne ispunjavaju. Udruženjima je predviđeno da ne smeju sticati dobit ali to nije moguće iskontrolisati (i plus nije predviđena kazna ako udruženje ipak stekne dobit). Pošto neće biti dobiti, nisu u obavezi platiti ni porez! Isto tako nisu predviđene ni kazne ako se javno oglašavaju, suprotno odredbama zakona.

Ovim se krug zatvara!

Izmenama zakona umesto brisanja ovog člana zakona i nedvosmislenog uređenja oblasti organizacije putovanja, sada se izmenama zakona predviđa da udruženja moraju ipak ispuniti još neke uslove - upisano u statut da će se baviti organiazacijom putovanja, registrovanjem privredne delatnosti. Moći će se baviti organizacijom svih putovanja po Srbiji a jedino neće moći da se bave organizacijom putovanja van zemlje dužim od 2 noći/3 dana! Ovim se direktno ugrožava rad receptivnih agencija ali i svih drugih koja organizuju putovanja po inostranstvu kraća od 2 noći/3 dana!

Postavlja se i pitanje, ko to lobira ili kome odgovara da se udruženja mogu baviti poslovima licenciranih agencija? Sada imamo situaciju da udruženja planinara, penzionera, ljubitelja kuca i maca, sportski klubovi ali i crkve mogu organizovati putovanja. Članske karte udruženja se često dele u autobusu kako bi se ispunila zakonska forma da su putovanja organizovana samo za članice. U autobusima se najčešće skuplja i keš koji svakako neće završiti u legalnim tokovima. Ili će se u najboljem slučaju zadržati bar onaj deo keša kojim bi se opravdalo da dobiti nije bilo. Imamo i sve veću pojavu brojnih firmi pa i institucija koje se bave različitim edukacijama da sami organizuju putovanja, seminare, team building putovnaja i sl.

Ostaje zaista nejasno zašto predlagač zakona ne želi da u ovoj oblasti primeni odredbe zakona i direktive EU, zašto ne želi da ukloni nelojalnu konkurenciju onima koji legalno posluju (i plaćaju porez), podstakne preduzetništvo i zapošljavanje stručnih (pre svega mladih) kadrova i zašto uskraćuje budžet Srbije za prihode koji bi se stekli ukoliko bi se ova oblast uredila na način kako to funkcioniše u EU kojom (kao) stremimo.

Međutim, sve i da se izbriše član 46, ostaje još po nešto što neće biti u skladu sa propisima EU, neće podstaći preduzetništvo, zapošljavanje,...

Naime, izmenama zakonom je predviđeno da sada licencu mogu obezbediti i „DRUGA PRAVNA LICA“! „Druga pravna lica“ mogu biti turističke organizacije, DMO organizacije, javna preduzeća, pa i druge firme kojima turizam neće biti primarna delatnost. U odredbama članova zakona koji definiše delatnost TO i DMO ne stoji organizacija putovanja ali se slobodnim tumačenjima predstavnika ministarstva pojašnjava da se oni mogu baviti organizacijom putovanja (na teritoriji svoje opštine). Ostaje nejasno da li će  oni morati ispuniti uslove za licenciranje. Iako u zakonu o javnim preduzećima piše da se ona mogu baviti samo poslovima od javnog značaja već sada imamo i ona koja se bave organizacijom putovanja (na primer gradsko saobraćajno u NS je otvorilo svoju agenciju) ili JP Stara Planina. To bi značilo da organizacije koje se finansiraju iz budžeta, zapošljavaju najčešće prekomerni broj zaposlenih, najčešće po političkoj liniji, će se sada baviti poslovima koji bi morali biti u rukama preduzetnika, malih i srednjih preduzeća. Pored pitanja za licencu, pitanja su i da li će i njih kontrolisati turistička inspekcija, da li će finansijska inspekcija kontrolisati da li su na razliku u ceni između nabavne i prodajne cene SVAKOG aranžmana platili porez i td.

Nije mi promaklo u predlogu izmena zakona i to da je sada predviđeno da se udruženja, druga pravna lica ... mogu baviti i ugostiteljskom i nautičkom delatnošću! Već vidim kako će brojni ugostitelji ali i vlasnici plovnih objekata otvoriti svoja udruženja, doterati svoje statute i registrovati privrednu delatnost. Tako će svakako biti manje na udaru inspekcije jer po kazivanju iste, nema ih dovoljno da bi na adekvatan način kontrolisali sve one koji se bave organizaciojm putovanja.

Kada bi se i ovo rešilo time što bi se iz zakona izbrisao termin „druga pravna lica“ opet ostaje još jedna „rupa“ u zakonu.  Ona se nalazi u definiciji pojma „turističko putovanje“.

Naime, zakonom je definisano da je turističko putovanje samo ono koje uključuje noćenje. To opet znači da jednodnevni izleti kao i razgledanja gradova koja bi uključivala najmanje dve usluge (prevoz+vodič na primer) nisu turistička putovanja i da se na njihovu organizaciju ne odnosi zakon o turizmu! To opet znači da svi oni koji se bave ovim poslom (koji takođe može biti u rukama preduzetnika i onih koji će plaćati porez) ne moraju ispuniti uslove za licencu, ne moraju zaposliti stručni kadar, ne moraju platiti porez (jer će raditi kao udruženje i uvek prikazati kako nema dobiti).

Pored „rupa“ u zakonu koje treba „zakripiti“, zakon ni na koji način ne štiti lokalnu ekonomiju i domaću privredu.

Ovo je posebno važno receptivnim agencijama. Receptivne agencije su poslale predlog da se prvo definiše pojam recpetivnih agencija (ili još bolje Destinacijskih menadžment kompanija  -tzv. DMC) i da se agencije koje se bave organizacijom putovanja za domaće i strane turiste u Srbiji posebno evidentiraju u Registru turizma (uz ispunjenje određenih uslova). Agencije su ukazale i na sve veći broj stranih grupa koje ne koriste usluge domaćih agencija ili usluge naših licenciranih vodiča. Kao posledicu tog dopisa smo imali u predlogu izmena zakona čak ukidanje predviđenog državljanstva za vodiče, koji je ubrzo povučen. Ostala je i dalje niska kazna za vođenje bez vodiča sa licencom. Kazna je manja od cene najma vodiča za najkraće razgledanje Beograda. Na taj način se strani turoperatori ne stimulišu da angažuju naše vodiče a naši vodiči ostaju uskraćeni za prihode (po našoj računici 90,000 eur mesečno)! Agencije su takođe predložile i da se uvede obaveza da vodič na zahtev inspekcije mora pokazati i vaučer lokalne agencije. Ovim bi se strani turoperatori usmerili da koriste usluge naših receptivnih agencija a strani turisti bi dobili kvalitetnije i sadržajnije programe pa bi samim tim i njihovo zadovoljstvo i utisak o Srbiji kao destinacij bilo nemerljivo veće. Slični model koriste Turci, Poljaci i neke druge destinacije. Predlagač izmena zakona nije prihvatio ove predloge ali nije predložio  niti druge modele kojim bi se na adekvatan način zaštitila lokalna ekonomija.  

Ono što je pohvalno je da je predlagač zakona prihvatio inicijativu da se previdi  mogućnost stimulacije razvoja domaćeg turizma i organizovanog dolaska stranih turista. Međutim nije definisao da bi se to odnosilo isključivo na receptivne agencije. Nama sada ostaje strepnja da ukoliko novaca za takve subvencije bude, da će za ta sredstva moći konkurisati i udruženja, „druga pravna lica“ pa čak i "ogranci stranih predstavništava"! 

Još jedna napomana: Dosadašnjim zakonom turističke agencije nisu bile u mogućnosti za dobijanje podsticajnih sredstava. Iako ostvaruju devizni prihod, receptivne agencije nemaju status izvoznih preduzeća pa ni tako nisu mogle ostavriti pravo na podsticaje koji su namenjeni izvozu. Za razliku od njih udruženja su oduvek mogla koristiti sredstva iz budžeta namenjena turizmu. Samo u ovoj godini za njih je predviđeno 40 miliona dinara (oko 330 hiljada eur).

Nacrt izmene zakona u svojoj preambuli kaže da je cilj izmene zakona usklađivanje sa zakonima i propisima EU, zaštita potrošača, podsticaj preduzetništva, suzbijanje sive ekonomije, zaštiti lokalna ekonomija... Bilo bi lepo da predlagači zakona pojasne kako će se ovi ciljevi ispuniti sa ovakvim „rupama“ u zakonu. Ili da bar izbrišu preambulu.