Kriza ili šansa

Ovaj post je svojevrsna analiza svega što smo propustili i nismo odradili kako treba pre i tokom krize. Za one kojima će biti mnogo da čitaju 15 strana teksta, mogu reći da je kriza bila šansa koju naravno nismo iskoristili. 

Sadržaj:

Uvod   ...........................................................................................2

Reflektovanje krize na svetskom i evropskom turističkom tržištu.....................2

Stanje turizma u Srbiji pre izbijanja krize................................................3

Okolnosti u turizmu Srbije tokom svetske ekonomske krize............................4

Eurosong........................................................................................4

JAT – monopol nad otvorenim nebom......................................................5

Univerzijada....................................................................................6

Mice turizam....................................................................................6

Razvojni projekti i institucije................................................................6

Brendranje......................................................................................7

Edukacija.......................................................................................8

City break Belgade i JAT Airways...........................................................9

Low cost kompanije..........................................................................10

Kina.............................................................................................10

Susedi: Crna gora i Hrvatska.................................................................11

Srpski hoteli na gubitku u odnosu na prošlu godinu.......................................12

Ko puni srpske hotele?........................................................................14

Kriza ili šansa?.................................................................................15

Zaključak......................................................................................15

  

SVETSKA KRIZA – IZAZOV I ŠANSA ZA TURIZAM SRBIJE

Uvod

Iako se na tokom 2008.g. smatralo da se kriza neće odraziti na srpsku privredu, kriza u svetu se ipak odrazila i na nas. Smanjena platežna moć poslovnih ljudi i turista, kraće zadržavanje na poslovnim putovanjima uticali su i na smanjenje prihoda srpske turističke industrije. Medjutim i brojna unutrašnja dešavanja, kao što su proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije, Eurosong, Univerzijada, ukidanje viza i otvaranje neba za nove low cost kompanije, odrazila su se na turistička kretanja tokom poslednje dve godine.

Svetska kriza uticala je na promenu tražnje na domaćem i stranom tržištu. Kako su se pad životnog standarda i nezaposlenosti kao posledica svetske ekonomske krize i vizna liberalizacija i poletanje low cost kompanija ka Beogradu kao posledica političkih dešavanja u Srbiji odrazili na turizam u našoj zemlji i da li smo iskoristili priliku koja nam se pružila kao ni jednoj drugoj zemlji u Evropi, su pitanja na koja ću ovim radom pokušati da odgovorim. Da li su pad domaćih noćenja za oko 13% i deviznog priliva od 414,7 miliona dolara (u prvih 6 meseci) a očekivani je oko 900 miliona do kraja godine posledica krize ili drugih okolnosti?

Kriza je prilika.

Tokom poslednjih nekoliko godina a počev od promena koje su usledile 2000.g. počinju da se stvaraju uslovi za značajniji prihod od turizma u Srbiji.

Sporo menjanje imidža zemlje, nedovoljno promotivnih aktivnosti ali ipak ulaganja u infrastrukturu i privatizacija kao i izgradnja novih hotela su okolnosti sa kojima smo dočekali „Krizu“. Ili priliku?

Iako je svetska ekonomska kriza započela 2007. godine u Sjedinjenim američkim državama, veoma brzo se reflektovala i na ekonomiju  u Evropi.

Usledila je i panika medju hotelijerima i turističkim radnicima i krenulo se sa prognozama. Zbog pada broja turista iz SAD, počele su da padaju cene hotela prvo u SAD a zatim i u zapadnoj Evropi.

Reflektovanje krize na svetskom i evropskom turističkom tržištu

Prema istraživanjima Svetske turističke organizacije kao i Evropske turističke komisije, skraćuje se period izmedju odluke o putovanju i putovanja. Prema podacima iz februara 2010. čak 28% gradjana EU nije još odlučilo kuda će na godišnji odmor. Smanjuje se broj putovanja onih koji prave najmanje jedno kratko privatno putovanje i najmanje jedno holiday putovanje (sa 39% u 2008 na 27% u 2009.) U isto vreme se povećava broj gradjana EU onih sada putuju na samo jedno duže putovanje, uskraćujući sebi odlazak i na najmanje jedno kratko putovanje.

Više turista se odlučuje za odmor u svojim zemljama, a neke zemlje EU čak apeluju na svoje gradjane da svoje godišnje odmore provedu u svojoj zemlji će time dati svoj doprinos (osim u Srbiji čiji su gradjani dobili mogućnost da putuju bez vize pa su pohrilili da to iskoriste), i destinacijama koje su im bliže i pristupačnije (zemlje regiona, više turista se odlučuje da odmor provede u Evropi nego na dalekim destinacijama).

Srbija i Beograd su polako i ne dovoljno agresivno počeli da se promovišu na turističkom tržištu. Počinje lagano interesovanje turoperatora ali i individualnih turista. Beograd i Srbija su nova destinacija na mapi Evrope.

Prepoznajući trenutnu situaciju i položaj na tržištu, turistički portal www.VisitSerbia.org usvaja slogan Discover the Undiscovered. I zaista, Beograd i Srbija su nedovoljno poznati, nedovoljno je informacija o tome kako doći, gde odsesti, šta raditi.

U odnosu na 2009 kada 33% EU gradjana nije nigde putovalo, u 2010 u februaru 21% gradjana je sigurno znalo da nigde neće putovati i još 28% gradjana nisu bili odlučili da li će ići na letovanje u toku 2010.

EU gradjani koji su već isplanirali odmor u 2010 (49% u totalu) razmatraju odmor u trajanju od 4-13 noći (19% njih). 15% gradjana EU je reklo da će provesti na odmoru najmanje 2 nedelje i više. Jedno ili više kratkih putovanja 1.3 noći je opcija za 7% gradjana EU i 8% njih planira da kombinuje dugačke i kratke odmore.

Kada su pitani za izbor destinacije, 32% gradjana EU je reklo da će odmor provesti u njihovim zemljama. U poredjenju sa 2009.g.  rezultati pokazuju da će gradjani EU manje planirati odmor izvan EU 15% u odnosu na 20% u 2009.g.)

Stanje turizma u Srbiji pre izbijanja krize

Privatizacije hotela su u toku. Većina hotela koja je privatizovana još nije renovirana.

Radi se strategija razvoja turizma i time stvara osnov za sistemski razvoj turizma Srbije u budućnosti. Ministarstvo za trgovinu, turizam i usluge započinje veliki projekat edukacije turističkih radnika u 4 oblasti turizma.

TOS dobija novog direktora Turističke organizacije Srbije čime se prekida niz aktivnosti započetih za vreme prethodne direktorke. Nastavlja se sa nastupima na sajmovima u inostranstvu, dovodjenju stranih turoperatora i novinara.

Krajem 2007. uradjen je spot koji je trebao da promoviše Srbiju na CNN-u. Lepo zamišljeno ali loše odradjeno. Spot je doživeo niz kritika od strane domaće javnosti i započeo polemike o načinu promocije Srbije. Ubrzo se završava kampanja ali bez značajnijih efekata po turističku privredu.

Okolnosti u turizmu Srbije tokom svetske ekonomske krize

Eurosong

U 2008. ulazimo sa velikim optimizmom jer očekujemo veliki dogadjaj od koje hotelska industrija Beograda i turistički radnici očekuju mnogo. Pobeda Marije Šerifović na pesmi Evrovizije u Helskinkiju budi nadu da će se ovaj dogadjaj na najbolji mogući način iskoristiti za promociju zemlje.

Počinju pripreme. Već u početku se pokazuje da ne postoji saradnja i koordinacija izmedju Turističke organizacije Srbije, Beograda i organizatora RT Srbije. Dok se kroz medije provlače prognoze od 15-tak hiljada turista koji se očekuju, hoteli dižu cene, traže zakupe na veći broj noći i trljaju ruke u očekivanju velikih prihoda.

Pred kraj 2008. većina hotela još nije htela da izadje sa cenama, a u medijima se piše da su svi smeštajni kapaciteti već rasprodani. Naravno to stvara problem turističkim agencijama iz inostranstva jer njihovi klijenti žele da rezervišu smeštaj. I onda, u februaru, Kosovo proglašava nezavisnost, kreću protesti u Beogradu, grupa mladih pali Američku ambasadu, na ulicama Beograda nastaje haos i ta slika odlazi u svet. 10-tak dana posle tog dogadaja gotovo sve turističke grupe najavljene za ovaj dogadaj kao i drugi značajni dogadjaji najavljeni za proleće 2008. se otkazuju. Hoteli odjednom ostaju prazni. Samo preko naše firme (agencija Magelan), otkazano je ukupno 4000 noćenja koja su najavljena za Eurosong. Do realizacije dolazi samo za one grupe koje su pre ovog dogadjaja već uplatile svoje aranžmane. Počinje bitka za svakog individualnog turistu. U to vreme tek oko 15-tak hotela iz Beograda je u rezervacionim sistemima (www.booking.com, www.hrs.com, i 5-8 hotela koji su u prodaji preko GTA i Jacobs-a). Jedini domaći online rezervacioni sistem www.visitserbia.org u to vreme ima oko 20-tak hotela iz Beograda. Otvara se i nekoliko novih i kvalitetnih hotela i oni započinju svoju marketinšku igranku na sajtovima svetskih rezervacionih sistema. Uz sve ovo provejava i priča da gey populacija nije dobrodošla u Srbiju a ta populacija u velikoj meri prati ovaj dogadjaj. Tako je epilog Eurosonga bio više nego poražavajući u odnosu na prognoze. Dok se očekivalo da učesnici ovog dogadajaja borave najmanje 15 dana, da će turisti boraviti više dana, da Beograd neće imati dovoljno kapaciteta, čak i u udarnom terminu, na samo finalno veče, u subotu 24. maja, u Beogradu se mogla naći po koja slobodna soba u gotovo svim hotelima. Prema kazivanju hotelijera najbolje su prošli hoteli koji su od početka svoje kapacitete prodavali po redovnim cenama ili svoje kapacitete ponudili agencijama već tokom leta 2007. bez mnogo taktiziranja u prodaji. Ostali hoteli i pored spuštanja cena u poslednjem trenutku, nisu uspeli popuniti do poslednje sobe svoje kapacitete.

*Želim da ovo bude zabeleženo kako bi poslužilo za nauk nekim budućim menadžerima i direktorima prodaja u hotelima kao primer prevelikih očekivanja i iznenadnih okolnosti (ovog puta političkih) koje mogu promenuti okolnosti i stanje ponude i tražnje.

Efekat koji smo očekivali od Eurosonga nije ispunjen ne samo u pogledu broja gostiju, noćenja i ostvarenog deviznog prihoda već možda i u značajnijem, marketinškom efektu. Naime, do „našeg“ Eurosonga svaka država domaćin je koristila priliku da ovaj dogadaj iskoristi za promociju svoje turističke ponude. Tako su se izmedju pesama, u najavama za narednu uvek učesnici predstavljali u ambijentu koji je dočaravao najlepše predele ili mesta na destinaciji domaćina. U slučaju „našeg“ Eurosonga, to se nije dogodilo jer se promenuo koncept najave. Umesto predstavljanja turističke ponude, mi smo imali pamtomimičare koji su na sebi svojstven način najavljivali sledećeg učesnika. Da li je to bila izričita želja organizatora iz UK i da li je bilo pokušaja sa naše strane da se isti koncept promeni, autoru ovog rada nije poznato (a koliko sam pratila niko nikada i nije postavio to pitanje!!). Tako je svaka šansa da Eurosong posluži za promociju Beograda i Srbije uništen. Lepe uspomene je ponelo samo nekoliko hiljada ljudi koji su bili učesnici i turisti koji su smogli hrabrosti i došli da ipak bodre svoje predstavnike što je neuporedivo mali procenat u odnosu na auditorijum koji je pratio Eurosong u celom svetu. Prema informacijama RTS-a takmičenje je pratilo više od sto miliona televizijskih gledalaca širom sveta!

Ipak u leto 2008 hoteli u Srbiji beleže porast prodaje u odnosu na prethodno leto i dogadjaj u februaru polako pada u zaborav.

Još jedna okolnost se desila tog maja 2008. Naime nedelju dana pre Eurosonga održani su izbori i napravljene su nove koalicije. To je značilo prekid sa mnoštvom pozitivnih aktivnostima koje su započete za vreme prethodne vlasti. Turizam prelazi u ruke Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj.  Iako se uspostavlja funkcija državnog sekretara za turizam, na njegovo čelo se postavlja (ponovo) neko ko nije imao dodirnih tačaka sa turizmom. Nova vlast ponovo menja direktora turističke organizacije Srbije. Čak se i sve informacije sa sajta koje su se ticale turizma ukidaju i trajno uklanjaju. Za bilo kakve aktivnosti čekamo septembar i ponovo krećemo iz početka.

JAT Airways - monopol nad otvorenim nebom i refleksija na turizam

2008. počinju i najave prodaje JAT Airwaysa, domaće nacionalne avio kompanije. Kao i obično prognoze su bile više nego optimistične (ali po običaju bez osnova). Medjutim, da li svetska kriza koja je već uveliko zakucala na vrata Evrope ili promena vlasti ili neka veza sa kupovinom NIS-a, do realizacije ovog aranžmana (o kupovini od strane Aeroflota) ne dolazi. To leto smo očekivali i izglasavanje u Skupštini Sporazum o otvorenom nebu. To se nije dogodilo tog leta već tek u maju 2009.

Iako je ova vest u domaćoj javnosti protekla gotovo ne opaženo, čini se da je ona bila okidač i za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji koji je usledio u junu 2009. a zatim i do konačnog ukidanja viza 19. Decembra 2009. Posle 16 godina sankcija i viznog režima, konačno naši turisti mogu putovati slobodno u inostranstvo bez velikog čekanja na vize.

Medjutim naši hotijeri kao da nisu mogli sagledati sve posledice i okolnosti koje će prouzrokovati ukidanje viza ali i kriza o kojoj je svet već uvekiko pričao a mi se još uvek nadali da će nas zaobići. Najočigledniji primer je MK resort na Kopaoniku koji je postao vlasništvo MK group. Hotel Grand je kompletno renoviran i spreman za jek zimske sezone, ali menadžment ne sagledava posledice ukidanje viza (u većoj meri) i svetsku ekonomsku krizu (u mnogo manjoj meri). Turisti koji su navikli na zimovanja jedva su dočekali mogućnost putovanja u evropske zimske centre i gotovo preko noći, na veliku radost slovenačkih i najviše austrijskih mada i italijanskih zimskih centara popunili njihove kapacitete koji su opet na vreme prilagodili cene usled svetske ekonomske krize. Tako je popunjenost kapaciteta na Kopaoniku bila samo 34% ove godine. Čak je i Balkan holidays koji je ranijih godina imao i čarter letove iz Londona dovodeći značajan broj turista digao ruke od Srbije i Kopaonika ne mogavši ubediti menadžment da prilagode cene novim okolnostima na tržištu i da pre svega na VREME daju adekvatne ponude ovom velikom britanskom turoperatoru.

Ove moje zaključke potvrdjuje i Institutu za tržišna istraživanja koji prema navodima iz medija kaže da je „pad turističkog prometa posledica neadekvatne rekacije turističkih radnika, posebno tokom zimskog perioda, na izazove ekonomske krize i vizne liberalizaicje. Vizna liberalizacija privukla je platežno sposobne turiste ka stranim konkurentinijm destinacijama", ocenio je Đogović iz pomenutog Instituta. Izvor: http://www.seebiz.eu/cg/kompanije/turizam/sasa-dogovic-vizna-liberalizacija-odvukla-turiste-ka-stranim--destinacijama,84016.html 04.07.2010.

UNIVERZIJADA

Najveće svetsko sporsko takmičenje studenata održalo se u Beogradu u julu 2009. Organizacija je prošla odlično, ali je opšti utisak da ponovo nismo iskoristili mogućnost medijske promocije na globalnom tržištu koristeći ovaj dogadjaj kao povod za dolazak u Srbiju. Razlozi su opet razni, počev od formiranja posebne firme koja će se se baviti organizacijom ovog dogadjaja i očekivanjem TOS-a da oni treba da plaćaju TOS-u za svoju promociju na sajmovima, ako i ne aktivnosti samog organizatora da preduzme aktivnosti na promociji ovog dogadjaja i medju potencijalnim turistima. Univerzijada se 2007 predstavila na sajmu turizma u Londonu sa brošurom i pominjanjem na konferencij za novinare (bez predstavljanje iste ponude domaćim incoming agencijama koje su takodje bile na sajmu i koje bi mogle pomoći u dovodjenju turista)i to je bilo jedino njihovo prisustvo na nekom od sajmova. Na kasnijim sajmovima TOS je imao samo jednu razglednicu kao promo materijal Univerzijade. Ni na jedan drugi način TOS nije iskoristio mogučnost da promove Univerzijadu. Ponovo je ne saradnja medju državnim institucijama i neinventivnost osujetila mogućnosti koje smo imali ovim značajnim dogadjajem. Efekti su sigurno mogli biti mnogo veći. Samo bih podsetila ali naravno ne bih poredila ono što smo imali prilike gledati ove godine a to je svetsko fudbalsko prvenstvo u Africi i način na koji se ova zemlja pa čak i sam kontinent predstavili svetu.

Medjutim, pominjanje Univerzijade je značajno i zbog drugog aspekta. Naime, tokom 2009.g. naša zvanična statistika nije odvojeno brojala goste Univerzijade pa su tako učesnici ovog dogadjaja u statistici tretirani kao redovni turisti. Obzirom na veliki broj noćenja koji je ostvaren, moramo konstatovati da je ovaj dogadjaj u značajnoj meri uticao na godišnje statistike podatke i činjenicu da Srbija nije zabeležila značajniji pad turista.

Ipak statistika zna da vara kao što je i ovde slučaj i mogli bismo konstatovati da bi statistički podaci bili značajno drugačiji, odnosno pokazali odraz svetske ekonomske krize i na turizam u Srbiji da nije bilo Univerzijade, jer u medjuvremenu se može primetiti značajan pad noćenja domaćih turista, .....

Prvu polovinu 2009. g. obeležila je i panika zbog ptičijeg gripa.

Srbija se vrlo polako izvlačila iz imidža nebezbedne zemlje i zatim se desio slučaj sa Tatonom. Ubistvo Borisa Tatona, francuskog državljanina u septembru 2009. ponovo je uvuklo zebnju da će doći do pada interesovanja stranih turista za Srbiju.

Rast turista 7% a stranih turista 16%.

MICE TURIZAM

Promenom vlasti i uspostavljanjem novog direktora TOS-a u okviru TOS-a uspostavlja se i kancelarija za MICE turizam. Na čelo ove institucije se postavlja mladi čovek, opet bez iskustva koji tako postaje i najmladji direktor kongresnog biroa u Evropi. Naime, prosek godina direktora kongresnih biroa u svetu je 57 obzirom da se na čelo ovih institucija uglavnom postavljaju ljudi sa dugogodišnjim iskustvom koji pre svega mogu da lobiraju za dovodjenje značajnih organizacija i manifestacija.

Ipak zahvaljujući saradnji sa USAID-om i zajedničkim aktivnostima sa Kongresnim biroom, u ovoj oblasti dolazi do značajnih promena na bolje. Pre svega organizuju se edukacije za kompletnu kongresnu industriju, dovode se najznačajniji stručnjaci iz inostranstva za MICE turizam, kao što su Garry Grimmer i Rick Taylor kao i drugi koji ne samo da prenose svoje znanje i iskustvo već i usmeravaju na pravi put aktivnsoti kongresnog biroa. Kongresni biro okuplja zaintesovane turističke subjekte koji postaju partneri a tokom proleća 2010 je izabran i Savet predstavnika industrije koji će koordinirati rad sa Kongresnim biroom.

Medjutim okolnosti za MICE turizam su u značajnoj meri promenjene upravo svetskom ekonomskom krizom jer kriza utiče na smanjenje korporativnih putovanja u svetu. (Mi tako posle dve godine nastupa na sajovima u Barceloni EIBTM i jednog nastupa na sajmu MICE turizma u Frankfrutu EIMEX) dižemo ruke dok ne prodje kriza i „Srbija ne krene u značajniju promociju turizma naše zemlje“ – moj zvaničan odgovor TOS-u. (Da ipak kažem da je nastup na ovim sajmovima bio besplatan za članice kongresnog biroa, dakle na naš teret padaju samo troškovi putovanja i pripreme promo materijala.).

RAZVOJNI PROJEKTI I INVESTICIJE

Strategijom turizma Srbije (usvojena 2006), zacrtani su neki od osnovnih pravaca razvoja turizma Srbije. Po usvajanju strategije krenulo se u izradu master planova na nekoliko destinacija. Nastavljena je i privatizacija hotela koji još nisu bili privatizovani. Novo ministarstvo je nastavilo subvencionisanje ulaganja u podizanje kvaliteta i obogaćivanje ugostiteljske ponude.

Ministarstvo takodje ima i druge podsticajne programe. 

„Budžet za turizam je duplo veći 2010. bez obzira na krizu”, tvrdi Ministar Dinkić, dodavši da je potrebno poboljšati infrastrukturu. On je pozvao strane investitore da dođu u Srbiju i ulože u turizam, a predstavnike domaće industrije da sami rade na marketingu za dolazak turista. (Izvor Beta, http://www.pressonline.rs/sr/vesti/u_fokusu/story/96765/+Dinki%C4%87:+Devizni+priliv+od+turizma+900+miliona+dolara.html pd 8. Septembra 2010.)

Budžet za turizam jeste veći zato što je odvojeno više novca za Staru Planinu i Skijališta. Potrebno je raditi na poboljšanju infrastrukture, ali ne može se očekivati od stranih investitora da dodju da investiraju u destinaciju koja se ne promoviše. Uobičajeno je u svetskoj turističkoj praksi da država (tj. Nacionalna turistička organizacija ili neko slično telo kao na primer DMO) rukovodi kampanjom promocije turizma za jednu zemlju ili region. Ne može se očekivati da efekat bilo kog pojedinačnog privrednog subjekta bude podjednako efektan kao što bi bila generalna promocija zemlje. Ne može se očekivati ni od stranih investitora da ulažu u srpski turizam ako mi ni posle 10 godina nismo sami krenuli u promociju zemlje kao turističke destinacije.

BRENDIRANJE I TURISTIČKI PROIZVOD

Pre otprilike 4-5 godina intenzivno se govorilo o novom brendingu Srbije. Zaključci su bili da je neophodno uraditi „brending“. I sa promenom vlasti (ili neki drugi razlog), stalo se sa tim. U mojim nastojanjima da saznam zašto se ne ulaže u promotivne kampanje, od strane Ministarstva dobijam odgovor: Nemamo turistički proizvod i nemamo brend!

Pa hajdemo redom: šta je turistički proizvod? Na moje pitanje u ministarstvu dobila sam odgovor na ovo pitanje – „nemamo infrastrukturu“. Kao da je infrastruktura osnovni preduslov za turistički proizvod! Ja ću reći da u našim uslovima i sa ponudom koju imamo putevi i infrastruktura ne moraju biti tako važni. Pa ni put od Havane do Varadera na Kubi – jednoj od najpoznatijih turističkih destinacija sveta nije ravan i glatak (bar nije bio u decembru 2009. Kada sam posetila ovu zemlju)! Naša zemlja nikada neće biti masovna turistička destinacija. Stoga nam i nije nužno da se od Beograda do Kladova stigne za dva sata. Uostalom, toliko toga ima da se vidi da sve i da su bolji putevi, u programima bi se do Kladova ipak stizalo posle celodnevnog obilaska i Smedereva i Golubca, i Viminacijuma i Lepenskog vira, i Srebrnog jezera i Kapetan Mišinog brega. Ustvari, čak ni ne možete sve posetiti u jednom danu čak i da postoji auto put (zaboravih i krstarenje Dunavom da bi se videla Trajanova tabla, pa poseta arheološkom lokalitetu Dijana i hidroelektrani i sl.). Turistička ponuda Srbije se bazira na kulturnoj ponudi i zaista imamo šta da pokažemo gotovo u svakom delu naše zemlje. Stoga ne treba da razlog za nepostojanje kampanje za promociju tražimo u lošim putevima ili lošoj infrastrukturi.

Zatim se postavlja i pitanje šta je brend Srbije? Ja bih uzvratila pitanjem šta je brend Madjarske? Budimpešta, banje, vinske ture, Balaton, salaši i seoski turizam, ....? I šta je tu brend a šta nije? Ili šta je turistički brend Nemačke ili grada Beča koji beleži najveći broj meetings-a u kongresnoj industriji u svetu? Turistička ponuda naše zemlje je suviše kompleksna da bismo mogli samo jedan segment izdvojiti i reći to je brend Srbije. (Ista priča je i za suvenire). Ono što mi treba da radimo je da istražujući tržište spoznamo šta su interesovanja i tražnja na pojedinim tržištima i da tim tržištima prilagodjavamo i našu ponudu i promociju. Tako ćemo na primer na nemačkom tržištu promovisati Djerdap i rimske puteve, na španskom samo City break za početak, holandjanima ruralna Srbija, kultura i pešačke ture sa smeštajem u manjim privatnim pansionima i ture za kampere dok belgijancima treba ponuditi luksuzniji smeštaj u gradskim centrima i samo najvažnijim turističkim destinacijama. Rusima staviti akcenat na banje i manastire itd.

EDUKACIJA

Jedan od uzroka neiskorišćenih šansi trebamo tražiti i u lošem menadžerskom sastavu hotelijera. Večina novih vlasnika hotela nije iz turizma pa ni ljudi koji su postavljeni da vode njihove hotele. Oni na žalost ne znaju gotovo ništa o poslu, ne posećuju sajmove turizma u inostranstvu niti na drugi način prate trendove, ponudu i tražnju na domaćem i stranom tržištu (čast izuzecima – u poslednje vreme). Stoga su nam i cene visoke i ne primerene za dati trenutak. Obzirom da je najvažniji gost u većini srpskih hotela ipak domaći gost a da cene nisu bile primerene novim okolnostima u kojima su bili domaći gosti (povećanje nezaposlenosti, pad standarda i otvorena mogućnost da se putuje iz zemlje bez vize) domaći gosti su pohrlili ka inostranstvu ostavljajući naše hotele praznim. Stoga je potrebno nastaviti edukacije sa kojima se počelo pre tri godine i ustaliti ih kao kontinuiran proces. Stim da bih ja uvela više stranih predavača koji će preneti više primera dobre prakse iz inostranstva.

Prateći najave državnog sekretara o sredstvima namenjenim za turizam je primetno da i ove godine najviše sredstava odlazi za infrastrukturu pre svega u ski centre. Od 44 miliona eur više od polovine, čak 25 miliona eur je namenjeno Skijalištima Srbije i Staroj planini. Za rad TOS-a je izdvojeno 3 miliona eur ali samo za akcije koje su se uglavnom i do sada sprovodile a to su nastupi na sajmovima, dovodjenje stranih novinara i turoperatora i štampanje propagandnog materijala. Ni jedan milion nije izdvojen za neku novu, uspešniju kampanju, za promociju u medijima kako štampanim, elektronskim ili na internetu.

Takodje nije održan niti jedan sastanak sa industrijom na kojem bi se razmatrali pravci delovanja u odnosu na okolnosti u kojima smo se našli (kriza, povećanje putovanja prema inostranstvu (prema podacima YUTA za čak 20%). Jedan jedini sastanak je bio u februaru 2009. kada je turističkim agencijama predočeno interesovanje španskih turoperatora ali pod uslovom nižih cena aranžmana. Od agencija se tražilo da spuste cenu ali uz komentar da TOS isto ne može tražiti i od hotelijera (ovo je bila izjava gdje Plamenac na moju sugestiju da se ovo traži i od hotelijera i da sazovemo zajednički sastanak)! Valjda mi agencije treba da radimo za džabe i da još i izvadimo iz svog novčanika da bi napravili niže cene aranžmana!

Dva meseca kasnije direktorka TOS-a u gostovanju na B92 zajedno sa PR-om Kontikija koji predočava da su sve ino destinacije spustile cene preporučuje našim hotelijerima da ne spuštaju cene i ne slede primere Turske, Egipta i drugih destinacija (po preporuci WTO) već da u okviru svojih već postojećih cena ponude „bogatije sadržaje“. Naravno da naši hotelijeri nisu skapirali šta to znači već su čuli samo to što je odgovaralo njihovim ušima – da ne spuštaju cene!

Najnovija vest od 8. Septembra 2010. (izvor Beta) – Ministar Dinkić traži od hotelijera na Kopaoniku da spuste cene! (No coment).

Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj usvaja Paket mera za ublažavanje svetske ekonomske krize u Srbiji sa ciljem očuvanja radnih mesta i blagog privrednog rasta. Tako se donose mere za podsticaj kreditiranja kreditiranja privrede i gradjana uz osnovni uslov da se održi najmanje isti nivo zaposlenosti. (Informacija preuzeta sa sajta komore jer je više nema na sajtu ministarstva).

Stiče se utisak da ministarstvo uopšte nije prepoznalo mogućnosti koje pruža turizam u okolnostima otvaranja novih jeftinih direktnih letova ka Beogradu.

Nastavak ulaganja u Staru Planinu i druge zimske centre a u isto vreme neulaganjem u promociju zemlje, došli smo u situaciju da nisu pronadjeni investitori za Staru Planinu već, iako je kriza država ulaže u gradnju hotela, što bi trebalo biti investicija privatnih investitora i fondova. (Prema podacima sa sajta ministarstva oko 30 miliona eur će država uložiti u gradnju hotela).

CITY BREAK BELGRADE i JAT Airways

Beograd, kao glavni grad, specifičan po svojoj atmosferi, kulturnoj i drugim ponudama svakako bi mogao biti interesantna city break destinacija. Jedan od razloga zbog kojeg nije postao masovna city break destinacija je i to što su avio karte bile po visokim cenama što je bilo uslovljeno monopolskim položajem avio kompanija koje su imale direktne letove ka našem glavnom gradu. JAT je imao šansu da pomogne srpskoj turističkoj privredi u tome i dugo su se vodili pregovori. U Londonu na sajmu WTM u novembru 2009, britanskim turoperatorima je prvi put najavljen specijalni city break aranžman nastao kao rezultat pregovora Turističke organizacije Beograda i JAT Airways-a, Aerodroma Beograd i Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj. JAT je odobrio karte po ceni od 100 eur za povratnu kartu za 4 destinacije: London, Berlin, Amsterdam i Pariz. Ministarstvo je prihvatilo da pokriva troškove aerodromskih taksi. Medjutim iako smo najavili i dogovorili sa odredjenim turoperatorima početak saradnje, po povratku iz Londona JAT odugovlači sa potpisivanjem ugovora i tek na Beogradskom sajmu u februaru 2010. se potpisuje ugovor o partnerstvu TOB-a. Posao za realizaciju dobija 6 agencija. Mogli bi reći: Kasno Marko na Kosovo stiže! Zakasnili smo da se nadjemo u brošurama svetskih turoperatora, jer su one odštampane mnogo ranije, sezona je već počela, a što je najvažnije, niti TOB, niti TOS, niti Ministarstvo niti JAT nisu preduzeli nikakve značajnije akcije u cilju promocije ove akcije na tržištima sa kojih su dogovoreni letovi po povlašćenim tarifama. Uvodjenjem novih low cost letova ponuda JAT-a gubi na aktuelnosti (jer sa britanskog tržišta počinje i Wizz air da leti) i cela akcija beleži slabe rezultate. JAT pri svemu tome nije omogućio online rezervisanje avio karata već se svaka rezervacija morala raditi na upit što je u mnogome otežavalo prodaju a JAT-u donekle i stvaralo mogućnost odbijanja klijenata da po toj povlašćenoj ceni proda kartu, nudeći skuplje opcije (jer „eto baš za taj datum ne može“!). U medjuvremenu se na sajtu JAT-a pojavljuju i niže cene karata i time JAT sabotira akciju oko koje se tako dugo radilo i pregovaralo.

Ipak JAT ovu godinu završava sa minusom od 20 miliona eur. Od planiranih 1,5 miliona očekuje se svega od 900.000 do 950.000 putnika.  

Za sve ovo vreme JAT nije izašao u susret domaćim incoming turoperatorima i ponudio specijalne cene za organizovane grupe turista koje bi agencije mogle „pakovati“ u svoje aranžmane i kao gotove pakete nuditi stranim turoperatorima.

Opšti zaključak je: JAT je trebao biti partner srpskoj turističkoj industriji najmanje godinu - dve dana unazad (ako ni i pre) u cilju privlačenja većeg broja turista. Arogantan stav JAT-ovaca i odugovlačenje oko nudjenja karata po specijalnoj tarifi za individualce i grupe, ne sprovodjenje i ne promovisanje City break programa (ili drugih promotivnih akcija i dogadjanja u zemlji (na primer Eurosong, Guča, ... izuzetak je Exit) i povrh svega dolazak konkurencije, doveli su JAT u poziciju da nije na vreme prepoznao svoje šanse i na vreme obezbedio partnerstvo sa domaćim i stranim agencijama koje žele da nude Srbiju kao destinaciju.  Kad sam kod Exita – prosto mi je fascinantno kako je za Exit JAT mogao da dogovori i povoljne cene avio karata i ostvari sve ono što cela turistička industrija zajedno sa ministarstvom i turističkim organizacijama TOB-a i TOS-a nije uspela! (Verovatno bolje veze i vezice J).

LOW COST KOMPANIJE

Ukidanjem viza od 19.decembra 2009. low cost kompanije počinju sa uvodjenjem novih direktnih linija za Beograd. Tako su ove godine krenuli Niki Air (Beč), Air Baltic (Riga sa konekcijama prema Skandinavskim zemljama i Sant Petersburgu), Spain Air (Madrid i Barcelona i otvaranjem mogućnosti ka čitavom tržištu Južne Amerike), Wizz Air (Štutgart i London, Rim i Ajdhoven u Holandiji, Malme u Švedskoj), Malev (Budimpešta i njihova široka mreža gradova koje pokrivaju), Tarom (Bukurešt), Aegen (Atina i grčka ostrva – više zbog našeg outgoinga), Cimber Sterling (Kopenhagen) i Wind Jet sa letom za Niš.

Ni na jednom od ovih tržišta nisu preduzete posebne kampanje za promociju Srbije osim već redovnih aktivnosti nastupa na sajmovima. Interesantan je podatak da je grad Niš finansirao pokretanje letova Wind Air-a sa aerodroma Forli kod Bolonje sa 1 milion eur a da nije bio spreman niti otići na sajam turizma u Milano, niti uložiti bar 10-tak hiljada eur u promociju na tržištu Bolonje i okoline (i to u saradnji sa avio kompanijom).

KINA

Potpisan je Memorandum sa Narodnom Republikom Kinom koji predvidja i intenziviranje turističkog prometa. U februaru 2010. po konkursu je izabrano 6 agencija koje će biti licencirane za organizaciju dolazaka kineskih turista. Srbija nastupila na izložbi Expo u Šangaju. Ipak značajnijh pomaka sa kineskog tržišta nema. Razlog treba tražiti u uslovima pod kojim su agencije dobile pravo da „rade“ Kinu. Naime agencijama je traženo da potpišu svoj zvaničan dokument kojim potvrdjuju da u slučaju da neki kineski turista pokuša da ostane u zemlji, agencija snosi troškove njihove deportacije u Kinu! Tako su agencije, iako su zvanično dobile pravo, obeshrabrene i demotivisane da se bave ovim velikim i značajnim tržištem. Sa druge strane, rečeno je da mi sa naše strane ne možemo sami birati partnere već ćemo dobiti spisak agencija koje će i sa kineske strane biti ovlašćene za dobijanje viza. I dok mi spisak čekamo već više od pola godine, za to vreme slovenački, hrvatski pa čak i turoperatori iz zemalja (severo)istočne Evrope sami dovode kineske turiste u našu zemlju u okviru Balkan tura. I dok bi neko pomislio da su na šteti samo domaće agencije jer turisti ipak stižu, nije baš tako jer bi domaće agencije sigurno kreirale programe gde bi kineske turiste zadržali na većem broju noćenja i prihod koji bi ostvarile bi sigurno i potrošile u našoj zemlji.

SUSEDI: Crna gora i Hrvatska

Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi i bojazni da će rezultati biti lošiji prema jednom izvoru, crnogorski turizam beleži rast od 13%  ali i oko 1,1 milion turista, što je na nivou prošle a prihodi će iznositi 620 miliona eura, oko jedan odsto više u odnosu na prošlogodišnje (izvor: Mina-business od 17. 09. http://www.seebiz.eu/hr/tvrtke/turizam/turista-u-crnoj-gori-13%25-vise,92216.html) dok prema drugom (Beta, 13. Avgust http://www.emportal.rs/vesti/region/129866.html) 16% više turista, I prihod od turizma 600 miliona evra što bi bilo 25 odsto više nego u 2009. godini. Iako su podaci malo kontradiktorni jer ako je prihod od 600 miliona povećanje od 25% onda ne može biti da je 620 miliona povećanje od 1%. Bilo kako bilo, prihodi od Crnogorskog turizma su za oko jednu trećinu manji od prihoda ukupnog srpskog turizma a ipak Crna gora je samo prošle godine i samo za regionalna tržišta uložila u kampanju izmedju 700 i 800.0000 eur.  Kampanja je obuhvala Srbiju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Kosovo, Mađarsku i Albaniju i promocija je obuhvatala otvaranje predstavništava u Beogradu i Sarajevu, reklamiranje u najuticajnijim medijima, na bilbordima, održavanje promotivnih manifestacija i konferencija za novinare.

 (izvor Beta, 03.februar 2009.   http://www.emportal.rs/vesti/region/77804.html).

Još u aprilu 2009. Crna gora je donela paket mera za ublažavanje posledica svetske ekonomske krize. Evo najznačajnijih mera:

• Ukinuta je naknada za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta (rasterećenje privrede 23 miliona eura)
• Odustalo se od uvođenja poreza za neizgrađeno građevinsko zemljište
• Smanjenjen je porez na plate sa 15% na 12%, a od 2010. pad na 9%
• Smanjen je doprinos na plate sa 85% na 65%
Snižene su cijene električne energije za 10% (8 miliona na nivou godine) Vlada je usvojila model dodatnog subvencioniranja potrošača električne energije za 5%, za kategorije distributivnih potrošača 35 KV 10 KV i 0,4 KV (I i II stepen - ostala potrošnja) u periodu od 1. aprila 2009. godine do 30. septembra 2009. godine..
• Maksimalno su pojednostavljene procedure za zapošljavanje stranaca i obaveze po osnovu zapošljavanja stranaca umanjene su 30%
• Ukinuta je naknada po osnovu goriva (ukupna ušteda oko 5 miliona eura)
• Preporučeno je opštinama da smanje opterećenje hotelskoj privredi, određene mjere su već preduzete od strane pojedinih opština. 

Ovaj paket mjera bi trebalo da smanji godišnje opterećenje po hotelskoj sobi u iznosu od preko 1200 eura.

 (Izvor: http://www.e-turizam.com/Turizam-Vijesti/Vijesti-iz-Crne-Gore/Crna-Gora-Informacija-o-pripremi-ljetnje-turisticke-sezone-2009.-godine.html, 01. April 2009.)

Prema preporukama Vlade Crne gore za ekonomsku politiku u 2010.g. akcenat turizma se postepeno usmerava sa masovnog na elitni turizam. „Privlačenjem manjeg broja turista visoko-platežne moći mogu se ostvariti mnogo veći efekti nego privlačenjem većeg broja turista niske kupovne moći.” Promocija se usmerava pored prirodnih lepota i na umetnost, kulturu i istoriju i sve druge vidove turizma osim letnjeg, radi se na revitalizaciji ruralnih područja, produžetak trajanja sezone, obrazovanje kadrova i podizanju kvaliteta promocije turističkih usluga i „prepuđtanje razvoja turizma stručnjacima“, unapredjenje infrastrukture (Izvor: dokument Vlade Crne gore – Preporuke vlade Crne gore za ekonomsku politiku u 2010 http://www.cb-mn.org/slike_i_fajlovi/fajlovi/fajlovi_publikacije/preporuke_za_ekonomsku_politiku/preporuke_za_ekonomsku_politiku_2010.pdf)

Hrvatska očekuje 3% više dolazaka od prethodne godine ali i znatan pad domaćih gostiju što je pokazatelj krize u zemlji.  

Hrvatska turistička privreda je tokom sajma turizma u aprilu mesecu u Zagrebu održala sastanak gde su analizirani svi tog trenutka raspoloživi podaci o najavama gostiju i gde su dogovorene mere za ublažavanje krize (od ukidanja uredbe da se nedeljom ne radi, do zabrane pušenja na javnim mestima) (Izvor: lično prisustvo na pomenutom sastanku). Sada je cilj Hrvatske turističke zajednice da u saradnji sa lokalnim turističkim zajednicama utiču na produženje turističke sezone i ostvarenje 55 miliona noćenja i 10 miliona dolazaka u Hrvatsku.

Srpski hoteli na gubitku u odnosu na prošlu godinu

Strani turisti se u srpskim hotelima zadržavaju kraće i spremni su mnogo manje da ih plate u odnosu na prethodne godine. Nemci, koji prema podacima NBS ostavljaju najveći devizni priliv od turizma Srbiji - 84,3 miliona evra za prvih sedam meseci 2010. godine, u 2008. godini su u proseku plaćali 41,44 EUR za noćenje u hotelima Srbije po osobi, a ove godine plaćaju 31,79 evra što je za 23,2 odsto manje u odnosu na 2008. godinu. U hotelima u Srbiji su se tokom 2008. zadržavali 3,08 dana, a u tekućoj godini 2,05 dana što je za čak 33,4 odsto kraće u odnosu na 2008. godinu - pokazuju rezultati analize i procene rezervacionog sistema VisitSerbia, koji se nalazi na turističkom portalu VisitSerbia.org, a koji obuhvata 120 online hotela iz Srbije i rezervacije iz 55 zemalja. Analizom je obuhvaćen period od 1. januara 2008. do 25. septembra 2010. godine. – (hoću reći analiza podataka sa našeg sajta).

Istovremeno, Englezi koji su drugi na listi po deviznom prilivu od turizma u Srbiji prema podacima NBS - 43,2 miliona evra za prvih sedam meseci tekuće godine, su 2008. godine noćenje u hotelima plaćali 56,79 evra po osobi, a ove godine 32,61 evra, što znači da su u 2010. godini birali skoro duplo jeftinije hotele u odnosu na 2008. godinu (za 42,6 odsto jeftinije). U hotelima u Srbiji Englezi odsedaju za 19 odsto kraće (3,48 dana u 2008. i 2,82 dana u ovoj godini) u odnosu na 2008.

Ovakvi podaci sigurno će uticati i na značajno manje prihode hotelske i turističke industrije Srbije. 
Tendencija pada dužine boravka u hotelima i porasta potražnje za jeftinijim hotelskim smeštajem beleži se već u prošloj godini i to kod većine stranih turista, što pokazuju sledeća dva grafikona.

NAPOMENA: zemlje bivše Jugoslavije nisu obuhvaćene ovom analizom (osim Slovenije).

KO PUNI SRPSKE HOTELE?

Kada su u pitanju strani turisti, Nemci i Englezi u poslednje tri godine beleže najviše online rezervacija hotelskog smeštaja u Srbiji, dok su poslednje dve godine Nemci najbrojniji - pokazuju rezultati analize i procene turističkog portala VisitSerbia.org. Od ukupnog broja turista obuhvaćenih analizom, Srbija i dalje ima ubedljivo najviše domaćih turista, što potvrđuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku za prvih sedam meseci u 2010. godini: 747.349 domaćih gostiju i 366.222 stranih turista.

Hotele u Srbiji u 2010. godini u proseku najskuplje plaćaju Holanđani 48,02 evra za noćenje po osobi, zatim Englezi 32,61 evra, Grci 32,07 evra i Nemci 31,79 evra, potom Slovenci 29,38 evra, Rusi 27,53 evra i Srbi 26,93 evra. U najjeftinijim hotelima mogu se naći Rumuni koji u proseku izdvajaju 21,01 evro za noćenje po osobi, ali se i najkraće zadržavaju. U hotelima u Srbiji najduže se zadržavaju Englezi 2,82 dana, potom građani Srbije 2,06 dana, zatim Nemci 2,05, Grci 1,93, Rusi 1,87, Slovenci 1,7, Holanđani 1,25 i Rumuni 1,23 dana po osobi. Zanimljivo je i to da Holanđani u ovoj godini najskuplje plaćaju hotele, ali se skoro najkraće i zadržavaju, što je čak za 64,5 odsto (odn. za 2,27 dana) kraće u odnosu na njihovo zadržavanje u hotelima u Srbiji u 2008. godini.

Iako je prisutan pad broja individualnih turista iz inostranstva (četiri odsto u odnosu na prošlu godinu prema podacima Republičkog zavoda za statistiku), podatak koji ohrabruje je da je u porastu broj organizovanih turističkih poseta u odnosu na prethodne godine i to sa zadržavanjem od četiri do 10 dana. Najviše grupa je iz Nemačke, Austrije, Francuske i Italije, ali i sa Tajlanda, Kine i Japana. Ostaje da vidimo do kraja godine da li će to pomoći da ostvarimo planirani devizni priliv od 690 miliona erva sobzirom da je u prvih sedam meseci ostvaren devizni priliv po osnovi turizma u vrednosti od 317 miliona erva (prema podacima NBS).

KRIZA ILI ŠANSA?

Iako se podaci turističkog portala VisitSerbia.org u velikoj meri podudaraju sa zvaničnom statistikom, analiza i procena ovog rezervacionog sistema daje podatke koje zvanična statistika nije u mogućnosti da prati, a koji mogu doprineti sagledavanju trenutnog stanja na turističkom tržištu i planiranju budućih aktivnosti.

Srpsko hotelijerstvo će do kraja godine završiti sa manjim prihodima u odnosu na prethodnu godinu u rasponu od 10, a u nekim hotelima čak i do 40 odsto. Razlozi nisu samo smanjen broj turista već i neprilagodljivost hotelskih cena platežnoj moći turista i njihovom kraćem zadržavanju, koji su posledica svetske ekonomske krize.

S druge strane, razlog porasta potražnje za jeftinijim hotelskim smeštajem potiče sa jedne strane zbog posledica svetske ekonomske krize i sa druge, zbog uključivanja jeftinih (tzv. „low-cost“) letova za Beograd iz Evrope. Podsećanja radi ove godine je desetak evropskih avio kompanija otvorilo svoje letove za Beograd što je značajno uticalo na uvećanje priliva „pravih“ turista u zemlju (a ne samo poslovnih ljudi), ali su i njihove potrebe za jeftinijim hotelskim smeštajem izraženije.

Da su se odmah nakon toga na ciljanim tržištima plasirale unapred pripremljene i osmišljene kampanje, kojim bi se podstakla tražnja za putovanjem u Beograd i Srbiju, sigurno bi bilo više turista jer podaci Evropske turističke komisije* pokazuju da se u toku krize turisti više okreću bližim i pristupačnijim destinacijama. Ukoliko bi srpski hotelijeri prilagodili cene trenutnoj turističkoj tražnji i ukoliko bi se pokrenula medijska kampanja za turističku promociju Srbije u inostranstvu, ova kriza bi ustvari postala šansa za srpski turizam.

ZAKLJUČAK:

Svetska ekonomska kriza za nas je bila velika šansa. Blizina Beograda najvažnijim emitivnim tržištima, uvodjenje novih direktnih low cost letova ka novim destinacijama i povoljna cena avio karata koja je mogla biti magnet za masovniji dolazak turista, nisu iskorišćeni u značajnijoj meri jer nisu preduzete i druge, pre svega promotivne aktivnosti u cilju promocije Beograda i Srbije na ovim (novim) tržištima.

Na turizam u Srbiji su u vreme krize ipak više uticale unutrašnje okolnosti nego sama kriza. Kriza se više odrazila na domaći turizam nego na dolazak stranih gostiju. Da su veća ulaganja u promociju (bar 3 miliona eur na godišnjem nivou + 3 miliona za već ustaljene aktivnosti TOS-a) počela bar pre godinu ili dve sigurno bi i kriza još pozitivnije uticala na turizam u našoj zemlji.

Oni koji upravljaju promocijom zemlje trebali su predvideti otvaranje neba, ukidanje viza, masovno otvaranje novih letova po povoljnim cenama i trebali su dati konkretne reakcije na te okolnosti. Te reakcije su trebale biti: unapred osmišljene i planski vodjenje promotivne kampanje na ciljanim tržištima.

Da bi se ukupna slika turizma Srbije popravila potrebno je prilagoditi cene domaćem gostu (jer strani gosti iako su u porastu neće tako brzo moći zamenuti prihode koji su ostvarivani od domaćih gostiju), kreirati kampanje prilagodjene ciljanim tržištima (region plus destinacije sa kojima imamo direktne i povoljne avio letove), nastaviti sa edukacijom kadrova, intenzivirati saradnju sa privatnim sektorom, zajednički sa industrijom praviti planove i dogovore o izboru tržišta, temama promocije i sl.

Sve ukupno: Nismo adekvatno odgovorili na izazove koje je pred nas stavila kriza kao i okolnosti koje su usledile otvaranjem neba za low cost kompanije i ukidanjem viza.

Septembar 2010.